67 DANA UŽIČKE REPUBLIKE

Stranica 1/3 1, 2, 3  Next

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down

20091222

Komentar 

67 DANA UŽIČKE REPUBLIKE




67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE




PREDGOVOR

Nema gotovo nijednog značajnijeg događaja vezanog za 1941. godinu u zapadnoj Srbiji, u Užičkoj republici, o kome ova knjiga ne pruža svoje svedočenje. Najveća njena vrednost je u jednostavnosti kazivanja odogađajima i borcima, o ljudima koji su na svojim plećima nosili teret ustanka, pobeđivai u okršajima i padali.



Višestruki je značaj slobodne teritorije u zapdnoj Srbiji 1941. godine.Kao što je poznato, to je bila prva i jedina slobodna teritorija 1941. godine u porobljenoj Evropi. Naše političko rukovodstvo, naša KPJ, stvaralo je narodnu vojsku, izgrađivalo novu narodnu vlast, sprovodilo velike vojne i političke akcije, razrađivalo planove za ustanak u čitavoj Jugoslaviji. Govoreći o toj našoj oslobođenoj teritoriji drugTito je 8.maja 1971. u godine na mitingu u Užicu istakao i ovo:



«... Mi smo to tada nazvali Užičkom republikom, i to je bilo pravilno. To je bila jedina tvrđava u Hitlerovoj okupiranoj Evropi – Užička tvrđava revolucionarnog proleterijata i slobodarskog naroda. Bili su to zaista herojski i sudbonosni dani, čiju veličinu još ni danas ne možemo potpuno sagledati...



Ovde je Hitler doživeo prve poraze kakvima se nije nadao...»



Sadašnje i buduće generacije, mladi posebno, naći će u ovoj knjizi štivo ispreplitano ljudima i događajima u jednom vremenu, koje je za naše narode i našu zemlju bilo jedno od najburnijih, kada smo, s kom.partijom i drugom Titom na čelu, poveli težak i dug boj, kročili u revoluciju za slobodu naroda i za stvaranje novog socijalističkog društva. Mlade generacije, čitajući ovu knjigu, saznaće mnoge činjenice i pojedinosti o životnom putu više istaknutih ljudi, revolucionara, pre svega, upoznaće likove velikana Užičke republike, kakvi su bili: Milinko Kušić, Dušan Jerković, Stevo Čolović, Ratko Mitrović, Željo Đurić; kako su pred klasnim neprijateljem i skrhani silom okupatorskom umirali takvi borci kao: Ljubo Mićić, Simo Saraga, Aco Vučković, Dušan Višić, Slobodan Sekulić, Rade Azanjac, Ratko Mitrović, Bato Janković, Rade Prelić i mnogi drugi drugovi i drugarice, obični borci revolucije.



Kroz knjigu, u svakom njenom poglavlju, defiluju ljudi, borci, koji na bilo koji način učestvuju u doprinosu svenarodnoj borbi: bilo da se bore protiv okupatora ili izdajnika, rade u organima narodne vlasti, skuplaju hranu ili odeću za ratnike, bdiju u bolnicama, neumorno odlaze na skupove da živom rečju i primerom deluju na omasovljavanje redova partizanskih boraca, da čuvaju jedinstvo naroda, pripremaju ili štampaju partizansku štampu, prenose ranjenike, kuju partizansko oružije, daju priloge za front, na prelima spremaju toplu odeću za ratnike. Zato će ovo, teće izdanje knjige «67 dana Užičke republik», uveren sam, probuditi veliku pažnju i interesovanje čitalaca.



Ovu knigu – kao svedočanstvo o burnom vremenu i ljudima borcima, o čitavom narodu koji se odista požrtvovao i hrabro borio, koji je dao sve što je mogao dati za jedno novo, bolje i pravednije, bogatije progresivne društvo, kakvo predstavlja naša socijalistička samoupravna Jugoslavija – srdačno preporučujem čitaocima koji vole knjigu i koje minula pregnuća naroda, njegovih najboljih sinova i kćeri, nadahnjuju na nova stvaralaštva i obaveze.

Nikola LJUBIČIĆ


Admin: komentar modifikovan dana: Tue Dec 22, 2009 10:13 am; prepravljeno ukupno 1 puta
avatar
Istorija Jugoslavije
Admin

Anzahl der Beiträge : 417
Anmeldedatum : 2009-08-13

http://istorija-jugoslavije.online-talk.net

Na vrh Go down

Share this post on: Excite BookmarksDiggRedditDel.icio.usGoogleLiveSlashdotNetscapeTechnoratiStumbleUponNewsvineFurlYahooSmarking

67 DANA UŽIČKE REPUBLIKE :: Komentari

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:41 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

SRBIJA U PLAMENU


Srbija je s razočarenjem i tugom doživela okupaciju i komadanje Jugoslavije u aprilskom ratu 1941. Osećaj srama obuzimamo je i obične ljude, seljake, radnike, žene, ali i intelektualce, omladinu – što je okupator porobio zemlju gotovo bez pravog oružanog otpora i zbog izdaje velikog dela vladajućih slojeva.

Ali, Komunistička partija bila je jedina snaga koja je otvarala vidik boljeg sutra, trasirala put oslobođenja i novog društva. Ona je pripremala narodne mase za borbu, za pravedniji društveni poredak, za puna prava i slobode. U uslovima okupacije taj put do slobode Partija je osvetljavala još vidljivije i svetlije. Partija je poručivala – ne predavati se okupatoru, ne raditi za njega, već skupljati i sakrivati oružije – za borbu, obučavati omladinu u dtuge buduće borce da rukuju oružijem, okupljati mase da budu pripravne za borbu.

Kada su nemački fašistički osvajači 22. juna te godine napali na Sovjetski Savez, u Jugoslaviji su već bile privođenje kraju pripreme za ustanak protiv okupatora. Ulazak Sovjetskog Saveza u rat protiv fašističke Nemačke za narode i narodnosti Jugoslavije značio je sigurnu garanciju – pobedu nad fašizmom. Već tog dana Politbiro KPJ izdao je proglas radničkoj klasi i narodima Jugoslavije, pozivajući ih da svim sredstvima pomognu pravednu brbu Sovj. Saveza, jer je to i njihova borba za slobodu.

Tri dana kasnije, 27. juna, obrazovan je Glavni štab NOP odreda Jugoslavije. Na njegovo čelo došao je generalni sekretar KPJ – J.B. Tito.

Četvrtog jula 1941. Politbiro kom. partije izdao je proglas narodima i narodnostima Jugoslavije i pozvao ih u oružanu borbu – da svoju zemlju pretvore u opsednutu tvrđavu za fašističke osvajače.

To je bio veliki, odista veliki, prelomni trenutak u bitisanju naroda i narodnosti Jugoslavije. Pozvati narod u boj, u oružanu borbu protiv veoma jakog i bukvalno do zuba naoružanog fašističkog porobljivača pred čijom je silom bila poklela cela Evropa, to je bio gigantski zov hrabrosti KPJ i njenog najodgovornijeg predvodnika – J.B. Tito.

U tom teškom i preteškom vremenu, zov Partije prohujao je porobljenom, ali nepokorenom Jugoslavijom.

Samo tri dana posle poziva na oružani ustanak, 7. jula 1941. planula je prva ustanička puška u slobodarskoj Srbiji. Prve hitce na neprijatelja ispalio je legendarni Žikica Jovanović Španac, član KPJ – u Beloj Crkvi, nedaleko od Krupnja. Toga dana održavao se tradicionalni ivandanjski vašar u Beloj Crkvi. Grupa partizana Rađevsko – azbukovačke čete došli su na vašar i obavestili narod da partizani Valjevskog odreda zakazuju zbor u u pet časova popodne.

Neki tadašnji opštinski činovnici, koji su već služili okupatora, pokušali su da onemoguće održavanje zbora. Većina žena i dece otišli su, ali je ostalo dosta muškaraca, njih 300 – 400. Partizani su došli na zbor. Prvo je govorio Miša Pantić, onda učitelj Čeda Milosavljević i na kraju – Ž.J. Španac. Svi su oni kazali narodu da KPJ poziva narod u boj za slobodu, da su već obrazovani mnogi partizanski odredi i čete, da će ti novi borci, partizani, tući okupatore i njihove sluge na svakom koraku, i da će, kad oteraju okupatora iz zemlje, zajedno sa narodom stvoriti novu državu.

Partizani su posle zbora napustili selo. Narod je ostao. Ali, uskoro su došla dvojica žandarma i počela psovati ljude što se ne razilaze, kao i one «što su držali govore» i pozivali narod da se sprema i tuče Nemce. Vladan Bojanić u trku je stigao Žikicu i drugovi su se odmah vratili među narod – da ga zaštite. Dok su partizani pristizali, neko je obavestio žandarme da je Žikica, koji je dolazio na čelu male kolone partizana, danas govorio na zboru.

-Stoj- povikao je žandarm na njega. – Ruke uvis!...

I opali pušku iznad glava partizana.

Žikica hitro kleknu, nanišani iz svog velikog pištolja «štajera», opali nekoliko metaka i smrtno pogodi obojicu žandarma.

Tako se 7. jula oglasila prva ustanička puška u Beloj Crkvi.

Toga dana Srbija je ovde jezikom oružija izgovorila pravu i veliku reč – SLOBODA!

Pravu reč – oružijem, protiv okupatora koji je silom oružja porobio našu zemlju, ali je nije pokorio.

Ovaj pucanj je zapalio plamen ustaničke i slobodarske borbe.

Pre toga, na poziv Partije, 1. jula, kod sela Trešnjevica blizu Aranđelovca OK KPJ formirao je Prvi šumadijski partizanski odred. Naredne noći, Sreski komitet KPJ za Kosmaj doneo je odluku o formiranju Posavsko-kosmajskog odreda. 3. jula u Smederevskoj palanci OK KPJ za Pomoravlje formirao je štab 2. šumadijskog odreda, 4. jula u Beogradu obrazovan je Glavni štab partizanskih odreda Srbije, 7. jula u Užicu, na sastanku OK KPJ, odlučeno da se formira Užički partizanski odred, 12. jula OK KPJ za Čačak, na planini Jelici, formirao je Čačanski partizanski odred, a OK KPJ za Kragujevac –u Petrovoj vodenici u Grošnici obrazovao je Kragujevački odred. U Beocima (kod Raške), doneta je odluka o formiranju Kopaoničkog odreda, a 15. jula, na Bubanji (kod Bogatića), OK KPJ za Šabac obrazovao je Mačvanski partizanski odred.

Desetog jula, usred Kragujevca, dvojica mladih komunista, po zadatku Partije, Miodrag Filipović Fića i Mića Jovanović Korčagin, spalili su nemačku ratnu kartu, na kojoj su osvajači pokazivali dokle su svakog dana prodirali u Sovjetski Savez.

Sredinom jula, grupa partizana a Čačanskog odreda spalila je vojni senjak koji se nalazio u krugu nemačke kasarne.

Šesnaestog jula grupa ilegalaca, članova Partije i SKOJ-a, spalila je nemačke garaže u Grobljanskoj ulici u Beogradu.

U noći između 17. i 18. jula grupa rudata, članova Partije, minirala je žičaru za prevpz rude između Starog Trga i Zvečana kod Kosovske (sada Titove) Mitrovice.

U noći između 18. i 19. jula, grupa diverzanata iz Jagodine (sada Svetozarevo), članova Partije i simpatizera, razoružala je stražara kod hangara na aerodrumu blizu Jagodine i zapalila 5 nemačkih aviona i više kamiona.

Drugog avgusta, omladinac Aleksandar Vojinović, po zadatku Partije, ubacio je bombu u veliku salu hotela «Park» u Nišu i tom prilikom ubio i ranio više nemačkih oficira.

Počela je borba bespoštedna, borba za slobodu.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:42 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

BUDI SE UŽIČKI KRAJ


Užice, gradić među brdima zapadne Srbije, našao se u nazavidnom položaju posle aprilskog rata 1941. U «Užičkoj nahiji», kako se okolina grada ranije nazivala, i u susednim mestima obrala su se tri okupatora: u Užicu, Požegi, Čačku, Valjevu, bili su Nemci; u Višegradu – ustaše, a u Belom brdu i Novoj Varoši – Talijani.

Ali Užičani se nisu dali pokoriti. U danima kratkotrajnog rata mnogo građana, naročito omladine, radnika i đaka, javilo se u dobrovoljce, primilo vojničko odelo i oružije i stavilo se pod komandu rodoljubivih rezervnih oficira. Borba za grad trajala je osam i po časova. Još na Sarića osoju otišao je u vazduh nemački tenk. Sa Dovarja je grmela protivtenkovska baterija do poslednje granate. U gradu je, pored drugih, poginuo i jedan oficir nemačke tenkovske kolone koja je od Valjeva nadirala ka Užicu – ubio ga je stražar ispred komade Vojnog okruga. Dragomir Nikolić Šiparac, mašinovođa užičke ložionice, pored hotela «Zlatibor» oborio je nekoliko nemačkih vojnika sa motorcikla. Braneći Užice poginulo je 118 boraca i građana.

U knjizi «Tenkovi na Balkanu» Nemci su celo jedno poglavlje posvetili borbi za Užice.

Tako se Užice borilo. A tako je i nastavilo da se bori.

Još aprilskih dana i mlado i staro sklanjalo je puške, municiju, bombe. Mislilo se: oružije će biti potrebno! I skrivali su ga. Tako je bilo u Užicu, Krčagovu, Sevojnu, Gorjanima, u Čjetini, Požegi, Gorbilju, Arilju,Ivanici, Čačku, Milanovcu... Svuda. Savu Pantoviću, bravarskom radniku, ljudi su svakodnevno, u tašnama, torbama ili pod kaputima, donosli pištolje, puškomitraljeze – sve rasklopljeno. Savo je to popravljao i slao na sigurno mesto, skrivao u Gluivaćima i drugde. Manja skloništa su bila u Sevojnu, Krčagovu, Gorobilju i Godoviku, Prijanovićima i Bakaonici, u Radobuđi, Virovu, Dreženiku, Bajinoj Bašti i u drugim mestima.

Partijske organizacije u užičkom kraju, za ondašnje prilike, mada nisu bile naročito brojne, bile su jake i uticajne, naročito na omladinu i radništvo, a takođe i u nekim selima. Pred početak ustanka, pored OK KPJ, u svim srzovima postajali su i sreski komiteti. U samom Užicu radilo je 7 partijskih organizacija... U Arilju su radile dve, a u selima pet organizacija, dok je Požega imala takođe dve organizacije u gradu i 6 seoskih. U moravičkom srezu bile su dve organizacije jedna u Ivanici i druga u Brezovi, u račanskom i zlatiborskom srezu formirana je po jedna organizacija i to u Bajinoj Bašti i Čajetini. U svim srezovima formirani su i sreski komiteti SKOJ-a, a u Užicu i OK. Znatan broj građana bio je pod uticajem Partije.

Partija je pripremala ustanak.OK KPJ u Užicu je 10. juna održao važno savetovanje. U Užice su partijskim poslovima i u vezi s pripremama ustanka dolazili Blagoje Nešković, Branko Krsmanović, Milan Mijalković Čićča i drugi partijski rukovodioci. U gradu i okolini radili su: Željo Đurić, Milinko Kušić, Miladin i Ješo popović, Vitomir Čvorović i drugi. Na sastanku OK KPJ za Užice 7. jula doneta je odluka o formiranju Užičkog NOP odreda «Dimitrije Tucović» i određan štab odreda.

Sa stvaranjem oružanih grupa boraca i kod naroda je jačala želja za otporom. Neprijatelj ga nije mogao više obmanjivati. Borci su ga po svemu obaveštavali, ukazivali na obračun kojin će uskoro nastupiti. Potomci Radovana Dragovića, Dimitrija Tucovića, Duška Popovića, Miloša Markovića, Pera Popovića Age, organizacionog sekretara CK SKOJ-a,i drugih narodnih boraca spremali su se za ustanak.

Na sve strane nicale su grupe partizana, vodovi, čete. U Blagaji, šumi iznad pitomih sela Godovika i Rečica, već krajem jula skupilo se 26 članova Partije, SKOJ-a i simpatizera iz Požege i okoline. Oni su tamo uredili svoj logor; imali su i osvetljenje, radio aparat... Za vreme aprilskih dana preduzimljivi seljaci Gorobilja i Godovika odneli su sa pomoćnog aerodroma kraj Požege agregat i sakrili sa još stotinjak avionskih bombi, pušaka i municije. Tako je 28.jula formirana Požeška partizanska četa koju predvode Veljo Mićić, profesor i rezervni oficir i Aćim Ivanović, član SK KPJ. Ona svakog dana vežba, sprovodi borbenu obuku. Gore opštinske arhive u Godoviku, Gorobilju, Rogama... Tog istog dana, 28. jula, formirane su i Prva užička četa i Druga u selu Buaru, na mestu Jasikovcu. Na malom ostrešku kod Grivske 1. avgusta formira se Ariljska četa, koju predvode Stevo Čolović, trgovački pomoćnik, dugogodišnji polit. zatvorenik, i Milosav Vujović, sudija iz Arilja.

Moravička četa je osnovana 5. avgusta na Klekovici. Mićo Matović, Venijamin Marinković, Ratko Sofijanić, Mate Ujević i drugi komunisti neumorno rade u selima oko Ivanice. U Dragačevu se formira Dragačevska četa, a zatim, 12. avgusta u Vardi, Crnogorska. U četama je sve više radničke, seljačke i đačke omladine. Hrana, odeća i druge potrebe se u narodu već slobodno prikupljaju. U gotovu svakom zaseoku i selu postoji odbor za ove i druge poslove. Često se održavaju zborovi, mitinzi, priredbe i sastanci. U Beloj Crkvi više Ivanjice, u Prilikama, na Katićima, na Gradini, u Piskavicama govore partizanski komandiri i komesari. Govore narodu da dolazi čas borbe za slobodu. U Smiljanskom zakosu pod Čigotom, najvišim vrhom Zlatibora, 9. avgusta je formirana Zlatiborska četa.

Račansku četu, koja je osnovana 3. avgusta na Sokolini kod Besarovine, vodio je Dušan Jerković, učitelj. Sredinom avgusta četa je imala 62 naroužana borca i već je bila popularna u celom srezu. Najpre su planule opštinske arhive, a onda su napadnute žandarmerijske stanice, i one koje nisu predale oružije bile su uništene. U Bajinoj Bašti je u to vreme bio zatvoren jedan komunist. Noću je jedna grupa partizana dva puta pokušala da ga oslobodi, ali je straža davala jak otpor. Partizani su tada odlučili da prepad izvrše danju. Šestorca boraca upala su usred dana u sresku zgradu, obila zatvorska vrata i oslobodila svog druga. Nekoliko dana kasnije, uprkos jakim žandarmerijskim snagama, skupljenih iz celog sreza, deo čete upao je noću u zgradu sreza i uništio celu arhivu.

Okupator nije bio spokojan, i nije čekao skrštenih ruku. I on je napadao, žilavo i lukavo. U Uživu, na Žitnoj pijaci, podignuta su vešala. Planule su prve kuće u Visibabi, Gorjanima. Gazda Božo Krdžić, predsednik opštine u Radobuđi, izdao je narodu «proglas» da ne sme ići u partizane niti ih pomagati jer će mu kuće biti popaljene. Ali narod nije slušao izdjnike. Partizani su se s ovakvim skutonošama okupatorovim brzo obračunavali.

Nemci su na sve mogućne načine nastojali da se dočepaju komunista. Krajskomandant iz Užica, po zlu čuveni «oberst» felkomandant Štokhauzen, dolazio je još sredinom jula u Ivanjicu i dugo konferisao s «donjom čaršijom». Tražio je spiskove komunista. Jedan inžinjer belogardist bio je pristao da odmah sastavi takav spisak. I samo zahvaljujući slučajnosti što se jedan apotekar učesnik na ovoj konferenciji izbrbljao, prepad nije uspeo: nekolicina poznatijih komunista se na vreme sklonila iz Ivanjice.

Kaznene ekspedicije su krstarile užičkim krajem. Ubijale su i pljačkale oko Užica, Požege, po Ivanjici, Arilju, Bajinoj bašti i drugim mestima.

Šta je sve to vredelo kada se užički kraj dizao na ustanak i palio baklju borbe. Pored Nemaca, žandari su bili prvi na udaru narodnih voraca. Ponegde predaju oružije, ali se na drugim mestima brane, beže pod okrilje naredbodavaca. No ne mogu odoleti naletu partizana. Tako su prošli u Guči, Arilju, Bajinoj Bašti i drugim mestima. Moravičani – njih šestorica s puškama, a ostali s batinama koje noću izgledaju kao puške – osvajaju žandarmerijsku stanicu u Devićima. Plen: 12 pušaka, 2 pištolja i sanduk municije. Nešto kasnije partizanijma pada u ruke naređenje nemačke komade u Požegi žandarmerijskoj stanici na Javoru:


«Povucite se u Ivnjicu! Oružije ne sme pasti u ruke partizanima..»

Moravička četa usiljenim maršem stiže na Kušiće da preduhitri žandarme. U jednoj šumici na putu Javor – Ivanjica postavlja im zasedu. Posle kratkotrajnog puškaranja žandari se predaju i partizani dolaze do još jednog puškomitraljeza, do 20 pušaka, 14 bombi, 2 sanduka municije i radio – aparata.

Požeška četa pokušava da ruši tunel u Rasnoj. Požežane ne zaustavlja ni to što su Nemci već sutradan ubili Miloša Mladenovića, vodeničara iz Rasne, člana Partije, koji je pomagao ovoj akciji, i mladića Momčila Milića. Tako, iako još nevešti, iako teško barataju štapinom, kapislama i eksplozivom, ruše prugu, a zajedno s Dragačevcima napadaju žandarmerijsku stanicu u Ovčaru. Tu je došlo do žilave borbe, jer je posada bila jaka. I tek kada se odvažni partizan Obren Radović vešto privukao do zgrade i kroz prozor ubacio bombu – nastala je panika i žandari su se predali. Most u Ovčaru raznele su dve avionske bombe, koje su Grebići prebacili čak iz (Ljubićke) Baluge.

Na sve strane je grmelo. Ni nemačka vojna sila, ni vešala u Užicu, Zlakusi, Požegi i Visibabi, ni paljevina kuća, ni ubistva ljudi nisu mogli zaustaviti valove borbe. Narod je bio istrajan, ljudi prkosni. «Božidar Mićić je kroz nekoliko dana govorio na grobu svog sina. Tuse zakleo da će ponovo doći na njegov grob, kad dođu slobodni dani, da tu sa drugovima zapeva...»


Užički kraj je pošao u borbu za slobodu.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:42 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE


PROPAO PREPAD


Rad komunista u Užicu i okolini u prvim danima okupacije nije ostao nezapažen. Nemci, udruženi s policijom i žandarmima, motrili su na svaki pokret u gradu. I kada je došao dan nemačkog napada na Sovjetski Savez, 22.juna, to je bio znak da se protiv komunista preduzme nešto ozboljnije. Toga dana u Užicu, kao, uostalom, i u drugim gradovima, dogodilo se nešto neobično. Nemci su skupili sve gradske policajce i žandare u žandarmerijsku kasarnu usred grada, kod sreskog suda. Jasno je bilo da se nešto sprema. A šta – to se nije znalo. U gradu je još ranije bio zaveden strog policijski čas: od 7 časova uveče do 5 časova izjutra. Uz to je Užice bilo ostavljeno bez svetla. Noću je bilo potpuno mračno. U kasarni se najzad saznalo da policajci i žadari treba Nemcima da budu vodiči.

Partijska organizacija je dobila obaveštenje da policija ima brižlivo sačinjen spisak komunista, s oko 40 imena. Čak se znalo da je bio napravljen pedantno,po azbučnom redu. Žandari su manje – više verno služili okupatoru. Ali šta su oni tih prvih dana okupacije značili za okupatora i njegovu silu?

Među njima se našao i jedan koji je bio pošten i odvažan – žandar Milenko Jokić, rodom iz Ljubanja, sela iznad Užica. Pred rat, kada je bio premešten iz Beograda kao žandarmerijski narednik, nastsanio se u Klisuri, u Hadži-Milentijevoj ulici. Tu je imao svoju kuću. Svega desetak metara dalje stanovao je i Vukola Dabić, član OK KPJ za Užice. Kao susedi oni su se upoznali i brzo sprijateljili. Jedan drugom su i u kuću odlazili. I Milenkova žena kod Cvete Dabić. U to vreme se Milenko sprijateljio i s poručnikom Slobodanom Sekulićem.

Za vreme aprilskog rata Sekulić je govorio Jokiću: «Treba se boriti!». A nešto docnije, u maju 1941, Vukola, a zatim i Slobodan savetovali su ga da se vrati u žandarmerijsku službu. Jokić je donekle znao nemački, pa su ga odmah primili. Istina, kao i ostali žandari, prvih dana je bio bez oružija.

Onoga dana kada su svi žandari i policajci bili stavljeni pod nemačku stražu i kasarnu, Milenko je kroz zatvorena vrata jedne kancelarije čuo razgovor Nemaca:

-Noćas od ponoći do 4 časa izjutra – hapšenje komunista...

Odmah je odlučio da to javi Vukoli ili kome drugom. Jer čim je Milenko stupio u žandarmerijsku službu, poručnik Sekulić ga je bio zamolio:

-Javi mi čim saznaš nešto novo...

I sada se Jokić požalio žandarima:

-Ostala mi je žena na porađaju. Nikoga nemam kod kuće. Ni susetke joj ne smeju uveče biti pri ruci zbog policijskog časa. Bojese da ne izgube život. A ja sam sa vama zatvoran ovde kao osuđanik. Pomognite mi, ljudi, da odem do kuće...

Ljudi kao ljudi. Nekolicina njih su pokazali razumevanje za ovaj toliko važni događaj u životu svakog čoveka. Pristali su da mu pomognu. Začas su prikupili nekoliko pojaseve, koje obično nose ljudi u godinama, i navezali jedan na drugi. I Milenko Jokić se uhvatio za jedan kraj tako napravljenog užeta, iskočio kroz prozor i počeo polako da se spušta sa sprata žandarmerijske staice. Da su, kojim slučajem, građani Užica tada, jer bilo je to usred grada, pogledali u kasarnske prozore, mogli bi videti neobičnu sliku: žandar se, viseći na kraju užeta, spušto na ulicu. Gore na prozoru, nekoliko drugih žandara držali su kraj navezanih pojaseva.

Čim se dohvatio zemlje, Jokić je pusto pojas i pogledao oko sebe. Kada se uverio da nema nikoga, žurno je pošao u grad. Samo da što pre stigne i da javi Vukoli na vreme. A posle, Vukola će to sam urediti. I kao po dogovoru, ubrzo je sreo baš Vukolu. I ispričao mu da se sprema hapšenje i sve što je saznao. Onda se vratio prema kasarni.

Bilo nu je laknulo. Ali odjednom je pomislio nešto što mu pre toga nije palo na um. Počelo ga je kopkati šta će učiniti žandari koji su ostali u stanici.

A Vukola se našao u nevolji. Sam je, a treba obavestiti tolike ljude. Do policijskog časa nije mnogo ostalo i on je pohitao u grad. U blizini svoje kuće sreo je Voja Bojovića i odmah mu rekao:

-Trkom obaveštavaj drugove da se sprema hapšenje! Neka se sklanjaju što pre...

Vojo je imao sreće. Posle nekoliko minuta sreo je drugove Pera Šeguljeva, Voja Jokića i Nikolu Marčetića, koji su se vraćali kući. U prolazu im reče da odmah obaveste drugove po gradu da Nemci spremaju veliko hapšenje komunista.

Kroz Užice je nastala užurbana, ali ipak neprimetna trka skojevaca i članova Partije. Trebalo je pre 7 čaova stići pod Grad, u Košticu, na Terazije, na Carinu, Poru, u Krčagovo... I svima javiti. Ovi mladi ljudi, komunisti, skojevci i simpatizeri, kao da su imali krila. Stigli su svugde. I samo u jednim drugima u prolazu govorili:

-Biće hapšenje!

Vesti su tako došle do Želja Đurića, Krcuna Penezića, Vita Pantovića... Za nameru okupatora je tog istog dana Partija saznala i drugim kanalima. Javljeno je gotovo svima. Samo su dvojica sa spiska ostali neobavešteni: Dragi Veselinović Singer i Drago Martinović. Njih dvojicu su te noći uhvatile nemačke patrole i posle nekoliko dana ih streljale. Uhapšena je i Cveta Dabić, radnica i član OK KPJ, koja je uspela da se spase iz bolnice.

Jedna od članova OK, Vitomir Čvorović, nije bio na spisku za hapšenje. Pred sam rat on je u svojoj kući doživeo policijski pretres koji je ispao pomalo satiričan. Došao policijski pisar Ljubojević s jednim policajcem u Čvorovića kuću. Čvorović se poznavao s pisarom i počeo je da se smeje kad ih je ugleda.

-Što se smeješ? – upitao je pisar.

-Smešno mi je što sam doživeo da i mene pretresa policija – odvratio je Čvorović.

Za vreme pretresa policajac je našao brošuru o poseti američkih novinara SSSR.

-Ovo treba uzeti – rekao je. – Čija je ovo knjiga? – upisao je pisar Čvorovića.

-Petkova!

-Dabome! Netreba to uzeti – objašnjavao je pisar policajcu. – Petak je pometniji od svih nas. Ne bi on to držao kod sebe da je smljivo...

I tako je Čvorović, izgleda, ispao iz evidencije iz policije. Sad, kad je predstojalo hapšenje, u njegvu kuću su se sakrili Željo Đurić i Milan Mijalković Čiča.

Tako je partijska organizacija spasena. Izbegla je ovu klopku. Istina, mnogi istaknuti komunisti su već živeli ilegalno, ali im je i ovaj simpatizer, žandar Jokić, pored obaveštenja s druge strane, učinio veliku uslugu. Da je došlo do hapšenja, partijska organizacija je mogla biti osakaćena.

Sada je još brže nastavljen rad na formiranju borbenih jedinica. Nemci to nisu mogli sprečiti. Nije vredelo ni to što je grad svake noći bio zamračivan. Ni represalije! Ljude nije demoralisala ni karta Istočnog fronta – istaknuta pred «Zlatiborom» na kojoj su Nemci crvenim i belim krivuljama pokazivali kako se linija fronta brzo pomera na istok, kroz rusku ravnicu.

Baš tih dana su užički omladinci Ljubomir Janković i Dragan Jovanetić napravili od šperploče veliku petokraku zvezdu, obojili je crvenom bojom i jedne večeri, zamotanu u ponjavu, doneli i prikucali na vrata gimnazije, u kojoj je bio nemački magacin. Na petokraki je bilo ispisano: «Živela KPJ». Nemački stražar je bio u dvorištu gimnazije i ništa nije primetio. Tek sutradan, kad je svanulo, svi su videli petokraku. Tek sutradan, kad je svanulo, svi su videli petokraku.

Užička partijska organizacija se mogla ponositi ovim događajem. Ugled komunista u narodu nije bio ničim okaljan.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:43 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

ZAKLETVA NA LOKVI


Većina užičkih komunista je od početka julskih dana živela van grada. Samo neznatan broj je ostao u Užicu. Kasnije su oni koji su otišli iz grada obrazovali svoj logor. Novi borci su imali dobro utočište. OK KPJ za Užice odlučio je da ne ostane dužan policirskom pisaru Ljubojeviću, koji je zajedno s Nemcima pripremao hapešnje užičkih komunista. U noći 9. avgusta grupa odvažnih partizana napali su Ljubojevićev stan bombama. Međutim, akcija nije uspela, jer se bomba odbila od kapaka prozora i ranila Sovrovića, koga su Nemci tada uhvatili. Ali je taj poduhvat imao veliko moralno dejstvo.

U to vreme u Užicu je, po upustvima partijskog rukovodstva, organizovan sanitetski stečaj. Za prostorije, nastavni materijal, za budućnost i celu organizaciju rada brinula se Dobrila Petronijević. Po gradu se u to vreme stvaraju manje diverzantske grupe. One su izvodile sitne akcije – kidale telegrafske i telefonske linije, stavljale pesak i tucano staklo u osovine železničkih vagona i na drugi način uznemiravale okupatora. Partijski aktivisti prikupljaju za borce sanitetski materijal, toplo odelo i rublje. Sve se činilo ilegalno, a ipak uspešno kao da se radilo sasvim slobodno.

Krajem jula, na poziv OK KPJ, iz grada je izašlo još dvadeset i šest drugova, članova partije, SKOJ-a i drugih naprednih ljudi. Na Tatincu iznad Zžica 28. jula je gormirana četa «Radoje Marić», a istog dana na Jasikovcu četa «Miloš Marković». Četa «Radoje Marić» položila je zakletvu na Lokvi, kod sela Dubokog.

Tog jutra je logor u Lokvi bio naročito ukrašen. Na travnoj ledini ispred logora postavljena su dva ćilima i mali sto, napravljen od običnih dasaka.

-Zbor, drugovi! – komandovao je Vito Pantović.

Svi borci – bilo ih je 32 – postrojili su se. Pred strojem su stajala i dvojica drugova koji nisu bili u logoru. Jednog od njih Milana Mijalkovića Čiču, instruktora PK KPJ za Srbiju, mnogi nisu poznavali. A drugoga, Vukolu Dabića, svi su dobro znali. Pantović je raportirao. Čiča je, primajući raport, pozdravio partizane i rekao im:

-Od danas vi sačinjavate četu «Radoje Marić» Užičkog NOP odreda!...

Zatim je reč uzeo Vukola. On je govorio da se ustanak širi i da će ovih dana na teritoriji oko Užica biti osnovano još nekoliko četa. Na kraju je pročitao naredbu o formiranju čete. Za komandira je bio postavljen Vito Pantović, za komesara Aleksa Dejović, metalski radnik fabrike oružja, za zamenika komesara Vladan Rosić.

Posle ove svečanosti četa je dobila kratak odmor. Za to vreme izdvojili su se Čiča, Vukola i članovi komande čete. Mada su se borci zabavljali bacanjem kamena s ramena, ipak su nagađali šta će im biti saopšteno.

-Pročitaće nam imenavodnika i desetara... – govorili su jedni.

-Neće biti. Sigurno je nešto krupnije... – upadali su drugi.

U nagađanju i nadmetanju vreme je prolazilo.

Uskoro se Pantović izdvojio i opek komandovao zbor. Četa se postrojila i poravnala. Iznenadila ih je komanda:

-Pozdrav nadesno!... Četa «Radoje Marić» Užičkog NOP odreda spremna je da položi zakletvu – raportirao je komandir.

Vukola je i sada izvršio smotru.

Posle smotre komandir je saopštio četi da će ona danas položiti zakletvu kojom će se obavezati da neće ispuštati oružje iz ruku i prekidati borbu dok narodi Jugoslavije ne izvojuju slobodu.

I on je čitao reč po reč zakletve.Četa je za njim ponavljala. Odzvanjale su šume i brda. Oči boraca su blistale. Na kraju su Čiča i Vukola stiskom ruke čestitali svakom borcu ovaj svečani čin. I borci jedan drugome...

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:45 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

PETNAEST PROTIV JEDNOG


Užička četa «Radoje Marić» avgusta 1941. logorovala je na Draženičkoj gradini, na tešića ravni. Seljaci iz okoline znali su za nju i njene borce. Znali su to i mnogi Užičani. Partizani se nisu krili od naroda. Dolazili su među ljude u sela. U zlakusi je više od 60 seljaka prisustvovalo slupu na kojem se govorilo o ustanku. U logoru je održana velika priredba i zbor kod Zove. Bilo je mnoštvo meštana. Govorili su Slobodan Sekulić, komandir čete i Vukola Dabić, član OK KPJ. Sekulić, aktivni oficir, ulivao je ljudima poverenje u borbu. Tada se u četu upisalo petnaestak mladića. Vukolu su ljudi poznavali i cenili, pažljivo ga slušali. Dečak Dušan Tešić iz Zlakuse sedeo je za vreme zbora u krilu svog učitelja sada partizana Pera Radovanovića. Četa se omasovljavala i jačala.

S Užicem je održavana stalna veza. Sve što je bilo potrebno, a moglo se nabaviti, donošeno je u četu. Omladinac Dragan Jovanetić iz Dreženika bio je jedan od kurira koji su često odlazili iz Dreženika u Užice i donosili poruke i druge potrebne stvari. Jednoga dana je partizan Miloš Aleksić rekao Jovanetiću da na svaki način pronađe pisaću mašinu. Sutradan je Jovanetić otišao u Užice i doneo pisaću mašinu. Uz pomoć kurira i raznih kanala, iz Užica je nabavljeno još mnogo potrebnih stvari.

Nemci su u najvećoj tajnosti spremali plan da unište četu «Radoje Marić» - kao najopasniju, možda najjaču žižu ustanka u užičkom kraju. Ozbiljno su se pripremali za napad na Gradinu. Povukli su i veći broj žandara iz ukinutih žandarmerijskih stanica u Užice. Artiljeriju su tražili i dobili iz Valjeva. Dovukli su i oko 100 žandara Albanaca iz Kosovske Mitrovice pod komandom Bajazita Boljetinca,bivšeg oficira.

Velika skupina od oko 500 Nemaca (1. bataljon 724. pešadijskog puka), kosovskih i srpskih žandara opkolila je u zoru 18. avgusta Drežničku Gradinu. U Užicu se saznalo za ovu nameru Nemaca, ali u poslednjem času, kada su ove neprijateljeve snage već bile otišle u poteru za partizanima. Nije bilo nikakvih mogućnosti da se četa obavesti pre nego što neprijatelj stigne u blizinu četnog logora. To čak nije pošlo za rukom ni partijskoj organizaciji. A neprijatelj je našao slugu. Bio je to seljak petokolonaš iz Krvavca. On je rekao tačno gde se četa nalazi. Najpre je svoju prijavu o tome gde se nalaze partizani ponudio policiji, pa upravi Drinske banovine, pa je najposle, kad mu tamo, izgleda, nisu poverovali, otišao pravo Nemcima.

U rano jutro savijao se krug od bajoneta oko čete na Gradini. Krug oko 500 nemaca i žandara protiv 42 partizana. Više od 10 na 1. Na prvom koraku, u prvom većem sukobu, pa tako nepovoljan odnos! Uostalom, tako je bilo i kasnije, u toku čitavog rata. Partija je to očekivala. Partizani su se tome nadali...

I 42 partizana su učinila sve što su mogla. Izvela su pravi pogled.

Nešto ranije četa «Radoje Marić» demolirala je urđaje u železničkoj stanici Uzići. Nemci su, sa žandarima, izvršili zločin i u Uzićima i u Rasnoj. Ubili su vodeničara Miloša Mladenovića u Rasnoj, kuću mu spalili, naterali srodnike da ga mrtvog obese pred opštinskom zgradom u Visibabi. U Uzićima su ubili starca Radisava Ristovića, u Gorjanima železničara Iliju Milosavljevića i obsili ga...

Tek je svitalo kada se obruč sastavio. Žandari su stigli preko Ade, Vrela i Ljubanja kamionima u drežnik. Nemci i druga grupa žandara pošli su od Užica prema Požegi, takođe kamionima. Za Nemce je jedno od osnovnih pravila bilo – napadati u svitanje. Četa «Radoje Marić» nije ništa slutila.U logoru je bilo mirno. Komesar čete Aleksa Dejović je s još jednim partizanom bio otišao u Užice da popravi dva neispravna puškomitraljeza. Komandir Slobodan Sekulić, s Milovanom Popovićem i Acom Vučkovićem, tek što se uputio ka česmi kod zove, udaljenik kojih stotinjak metara od logora, da se umije. Četa se spremala za doručak.

U tom trenutku stražar kod logora primetio je podaleko, na jedoj kosi, čoveka i ženu. Oni su mahali maramicama. Bili su to Milan Mijalković Čiča i Olga Đurović, učiteljica. Čiča je s Olgom sinoć krenuo iz OK u četu da svrši neke partijske poslove. Kada su on i Olga primetili obruč oko logora, hteli su o tome da obaveste četu. Međutim, stražar od svega ništa nije razumeo. Shvatio je samo da se nešto događa. U tom se začula mitraljeska paljba. Čiča i Olga su pripucali, uspeli su da upotrebe ručne bombe, ali su brzo pokošeni neprijateljskim rafalima. Da njih dvoje nisu nabasali na streljački stroj Nemaca i stražara Albanaca, iznenađenje bi bilo potpuno. Ovako se četa prenula i osetila opasnost. Student Mijo Gezović je prvi dojurio da alarmira četu. Vladan Rosić, pomoćnik komesara, odmah je okupio četu, podelio je u dva dela i naredio povlačenje ka oštrom i visokom grebenu Gradine, da bi se zauzeli bolji položaji. Nemci su brzo otkrili logor čete i navalili sa svih strana. Nastao je pravi pakao. Dojurio je i komandir Sekulić. Situacija je iz časa u čas bivala sve teže. Mnogima je čas izgledala bezizlana. Hladnokrvni i snalažljivi komandir Sekulić pribegao je lukavstvu i glasnom komandovao:

-Sve tri čete, juriš na Švabe i žandare!...

U tom trenutku je neprijateljska vatra gotovo sasvim prestala. Mnogi su u redovima napadača zacelo bili zbunjeni: otkud sad tri čete? To je Sekulić iskoristio i brzo izveo manevar. Prvi vod se s velikim naporom, pod borbom, stao penjati uz Gradinu i ubrzo preko grebena, prema selu Drežniku. Drugi je za to vreme odbijao žestoku vatru sa okolnih visova. Kasnije se i on povukao uz Gradinu. Tek oko podne borba se počela stišavati. Tada se četa već probila iz obruča.

Miladin Popović je ceo dan ostao opkoljen u planini i tek se kasnije probio do čete, Tako je bilo i sa još nekoliko boraca.

Međutim, Nemci su u to vreme bili privukli batereiju topova i brzom paljbom počeli da tuku čitav teren Gradine, jer nisu znali za pravi ishod borbe, niti kuda su partizani krenuli posle izvlačenja iz okruženja.

Četa je u ovom iznenadnom okršaju izgubila petoricu boraca, a dvojica su bila rađenja. Da bi se makar na koji način osvetili, pošto četu nisu ni opkolili ni uništili, poterni odrdi su po okolnim selima popalili 14 kuća, pri čemu su izgorela i dvojica ljudi.

Nemci su posle borbe na Gradini, u svom besu izvršaili gnusan zločin – ubili su 23 seljaka. Jedan od najvećih okupatorskih zločinaca u Srbiji, major Kenig, naterao je grupu pružnih radnika da naprave vešala na zlakuškoj rampi, od građe pripremljene za jednu seosku štalu. Tu je obešeno 20 streljanih ljudi iz Zlakuse, Gorjana i Drežnika.

Ova zlokobna vešala stajala su danima. Nemci i njihove sluge dovodili su tamo predsednike opština, kmetove, policijske pisare da im pokažu, a da oni kažu narodu, kako će proći svi «buntovnici». Naredili su da čitav narod okolnih sela mora videti ta vešala. Zločinac Kenig je tim povodom izdao objavu u kojoj se obaveštava da su ljudi streljani zbog toga što su se ogrešili o nemačku oružanu silu i preti:

«Ko preduzima protiv nemačke vojne sile bilo kakva dela ili takva dela pomaže biće streljan i obešen. Njegova imovina biće spaljena...»

Posle ove borbe četa je preduzela dug marš. Prebacila se u račanski srez, una brezovik kraj Zaglavka. A odmah zatim izvršene su akcije u Vrucima, pa u Jelovoj gori i drugim mestima. Da bi uništili četu, Nemci su dovlačili topove čak iz Užica. Iz sela Graba bombardovali su Jelovu goru. A partizanska četa je išla iz okršaja u okršaj. I baš u vreme najvećih borbi u njene redove pristizali su novi borci. U Biltenu Vrhovnog štaba broj 4. o borbi na Draženičkoj gradini zapisao je i ovo:

«... U borbi su sa neprijateljske strane upoterebljeni i topovi. I u ovoj borbi neprijatelj je pokušao da opkoli partizane i tako ih uništi, ali su se naši partizani junački borili preko 7 sati i zatim uspešno uzmakli. Borba je počela u 5 sati ujutro, a završila se tek u 12 sati, u podne. Neprijatelj je tukao topovskom vatrom prazne položaje partizana još čitavih 5 sati posle njihovog povlačenja. Partizanski odred izvukao se iz okruženja zahvaljujući veštini i snalažljivosti komandira...»

Keningove pretnje, vešala, paljevine – nisu zaplašili partizanske borce. Užički kraj je zahvatio plamen borbe. Svuda je pucala partizanska puška: na Zlatiboru, pod Javorom, u Dragačevu, u Ovčarsko – kablarskoj klisuri, na Crnokosi, u Bajinoj Bašti i Jelovoj gori, na Gradini, u Ivanjici i Arilju, pred Požegom i Užicem... U narodu se rodila nova pesma, slična onoj iz prvog ustanka:



" Podgla se Užička nahija

protiv besnih nemačkih dahija..."

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:45 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE


NEMCI POTUČENI U GOROBILJU


Sredinom septembra nemački garnizon u Užicu i Požegi bili su potpuno opkoljeni. Okupator se osećao nemoćan, kao da je u mišolovci. Svaki drum, svako selo, svaka zgrada, skoro svaki čovek postao je za njega nepouzdan i sumjiv. Zamenik komandanta 274. nemačkog puka major Kenig, palikuća i ubica iz Zlakuse i Gorjana, obraćajući se svojoj diviziji u Valjevu, 20. septembra 1941. godine, žali se na to teško stanje:

«Banditi su napali na gotovo sve železničke stanice, izuzev Užica i Požege, uzimali novac i vozne karte i razarali telefonske i telegrafske uređaje. U većini opština napali su opštinske uprave, popalili arhive, oduzeli službene pečate, a funkcionerima zabranili svaki dalji rad pod pretnjom smrtne kazne. U srezu Guča postoje još samo tri opštine u kojima se još radi. Područje južno od Požege i Arilja potpuno se nalazi pod rukom komunističkih bandi, koje treba da su jake po više četa...»

Kenig se, zatim, žali da je postalo opasno upućivati i poterna odeljenja za komunistima.

Tog istog dana, po naređenju Keniga, Nemci su preduzeli krupnu operaciju protiv Požeške i Ariljske partizanske čete, ali su bili potučeni žešće nego ikad u užičkom kraju. Od svih špijuna su dobili obaveštenje da se «jedna polučeta» partizana nalazi «u prostoru: Rasna, Rupljevo, Rečice i Gorobilje», pa su uputili četiri poterna odeljenja iz Užica i dva iz Požege, ukupne jačine, opet prema nemačkim izvorima, oko 160 vojnika i oficra.

U to vreme je i štab Užičkog partizanskog odreda bio u Rečicama, a Požeška četa u Godoviku. Nastupanje Nemaca iz Požege brzo je otkriveno, pa su partizanske zasede i osmatrači budno pratili njihovo kretanje i namere. Štab je kuririma odmah o tome obavestio i Požešku i Ariljsku četu. Nemci koji su došli iz Užica spojili su se s delom svojih snaga iz Požega kod sela Rasne, ispod Rupljeva. Druga njihova odeljenja iz Požege uputila su se prema Gorobilju «da pročešljavaju teren».

Nailazak Nemaca brzo se pročuo po selima. Prema ranijem dogovoru, seljaci su najvećom brzinom jurili na zborna mesta, pronalazili skriveno oružje da se pridruže partizanima. «U Rečicama, u Trifunovićima, tog dana se zidala jedna kuća. Glavni majstor na ovom poslu bio je zidar i kamenorezac PETAR LEKOVIĆ. Ovaj čovek je odavno, po selima u ovom kraju, bio poznat kao dobar majstor. Sagradio je mnogo kuća i isklesao još više spomenika. Takvi poslovi su teški. Nešto iz ovog zanata prelazilo je na njega: u poslu je bio siguran, u govoru kratak i promišljen. Njegov sin Boško dojuri na građevinu i donese glas o dolasku Nemaca. Majstor je odložio alat i rekao kako je baš lepo što su Nemci stigli, jer i ovde mogu da polože račun za mnogo šta. Drugovima je kazao da nastave posao, a on za to više nema vremena...»

Nemci su usput gonili seljake da im nose municiju i drugu opremu. Pretresali su sela. U Rečicama, u kući Radojka Tošića, gotovo da su nabasali na štab odreda. Onda su prešli u Godovik. I tamo su «pročešljali» selo. Nigde ništa sumnjivo. U dolini Godovičke reke podelili su se u dve grupe – jedna se vratila prema Rasnoj i otišla u Užice, a druga se uputila prema Gorobilju da se spoji s onima koji su došli iz Požege. Verovatno su pri pretresu Rečica i Godovika stekli uverenje da je vest o partizanskoj «polučeti» lažna.

Ariljska partizanska četa, koja je bila u zasedi na Vroštaku, na drumu pored Morave, brzo je krenula prema Godoviku, u susret Nemcima. Pridružili su joj se i Dragačevci iz Virova, koji su bili u zasedi s druge strane Morave. Samo je deo zasede ostao i dalje na Viroštaku. Sa četom su bili komandir Milosav Vujović i poltički komesar Stevo Čolović, a uskoro im se pridružio i pomoćnik komesara odreda Slobodan Penzić Krcun. Grupa boraca iz sela Vrana i Grdovića, na hitan poziv stigla je u četu. Četa je sišla tako u Gorovik, u dolinu Gorovičke reke. Tamo je čula mitraljeske rafale koje su Nemci ispalili na dvojicu partizanskih kurira Požeške čete.Tu su se susrele Ariljska i Požeška četa. Za nekoliko minuta je dogovoreno da obe krenu prema Nemcima – u Gorobilje, odakle si se čuli rafali.

Nemci su u to vreme pretresli selo, tukli ljude, saslušavali ih i tražili komuniste. Ariljska četa je pristizala. Već odmah po podne je njen streljački stroj sa Maksovića brda zahvatio prostor od Ješića kuća do Zečevića potoka. Nalazeći se isturen u stroju, hrabri borac Stevo Šendeković je prvi ugledao Nemce ispod Babića kuća i opalio prvi metak. Začas su pripucali i drugi. Zelegali su streljački strojevi i otvorili jedan na drugog vatru. Komandir Vujović se kretao duž streljačkog stroja i određivao borcima kako da zauzmu zaklone. Borba se rasplamsavala. Poginula su dvojica boraca: Stevo Šendeković i Matija Baralić, obojica iz Dragačeva. Ubrzo je ranjen i Andrija Kovačević, takođe Dragačevac.Na mesto koje su žestoko tukli nemački mitraljezi došao je i komandir vujović, da ohrabri borce kojima je ovo bilo vatreno krštenje.

I Nemci su imali gubitaka. Njihog oficira, komandira jedinice, koji je komandovao stojeći kod jedne stogulje pasulja, pogodilo je partizansko zrno i on je pao. Pritrčali su vojnici i odvukli ga. Neki su ranjenici bežali iz borbe.

Ali uskoro je, obilazeći streljački stroj, bio teško ranjen komandir Ariljske čete Milosav Vujović. Borci su ga izvukli sa bojišta i, pošto ga je Drago Jovanović previo, smestili su ga u školsku zgradu, u učiteljski stan, u kojem nije bilo nikoga. Vujević je naredio da kraj njega ostave napunjenu pušku s malo municije i da se odmah vrate u borbu. Sada je komandira zamenio Drago Jovanović. Ubrzo su svi borci bili obavešteni da je komandir ranjen i da je naredio da se borba produži, da moraju istrajati.

U toku dalje borbe ranjen je i drugi nemački oficir, zamenik ranjenog komandira. Bio je lakše ranjen, pa kako u blizini nije bilo nemačkih vojnika da ga izvedu iz borbe, uputio se u obližnju šumicu i ispred sebe poterao jednog mladića nosioca municije. U tom trenutku je naišao krupan nepoznat seljak s puškom. Mladić ga je primetio i uplašio se. Doviknuo mu je da on nije Nemac, ali da Nemac ide za njim. Nemački oficir je to čuo i iz pištolja otvorio vatru na seljaka. Leković – jer je to bio on – ostao je miran, potegao je karabin, nanišanio i opalio. Za divno čudo, posle pucnja je nastala eksplozija i – od nemačkog oficira nije ostalo ništa. Eksplozija ga je raznela u parampačad. Hrabri i sraloženi kamenorezac iz Rečica, solunski ratnik Petar Leković pogodio je Švabu u bombu koja mu je visila na opasaču. Bioje to redak pogodak, delo desnice i oka Petra Lekovića junaka za koga će se tek kasnije čuti,a koji je sve svoje sinove poveo u partizane – kao stari Jug – Bogdan svojh devet Jugovića. On će postati legendarni junak revolucije i prvi narodni heroj Jugoslavije.

Odstupajući iz borbe grupa nemačkih vojnika je u jednom seoskom dvorištu našla volovska kola s jarmom, u kola natovarila jesnog mrtvaca i nekoliko teških ranjenika, a onda umesto volova, glave u jaram uvukli vojnici! Tako su do druma, do kamiona, i dovukli ranjenike.

Bežeći iz Gorobilje posle poraza, nekoliko manjih grupa prestravljenih nemačkih vojnika u trku je stiglo u Požegu. I namačka komanda u Užicu bila je alarmirana pa je otud upućena pomoć od tri poterne grupe ukupne jačine 79 vojnika i oficira. Te grupe su krenule istog dana uveče, u 19 časova i 30 minuta. O tome šta se desilo i s ovim grupama govori izveštaj koji je major Kenig uspeo da napiše tek 2. oktobra, it čak u Kragujevcu, gde je već bio pobegao iz Užica:

«... U pomoć snagama 4. čete poslate su iz Užica tri nove poterne grupe. U noćnoj tami i one su dospele pod koncentričnu vatru i po naređenju komandira povukle se u Požegu...»

Mđutim, Nemci koji du se tukli u Gorobilju očekivali su da će partizani napasti Požegu. Zato su i postavili zasedu ispred mosta na Đetinji. Ali štab Užičkog odreda, koji je sve vreme dok su trajale borbe toga dana bio, tako reći, na licu mesta, naredio je Požeškoj četi da prikupi što više ljudstva i da napadne Nemce, u pogodnom trenutku, iza mosta, kada se budu vraćali u Požegu. Četa se, pod komandom komandira Velimira Mićića i političkog komesara Aćima Ivanovića, prebacila preko reke na mestima gde to Nemci nisu očekivali, posela put Požega – Arilje i pod zaštitom mraka čekala neprijatelja. I odista, Nemci su se pred ponoć počeli povlačiti. Požežani su otvorili vatru na njih i na vozila kojima su izvlačili ranjenike. Nemci su se sjurili u kukuruze s druge strane puta. Okršaj je trajao gotovo dva časa. Nemci su se, zahvaljujući mraku, ipak nekako izvukli, ali su poslednji živi jedva stigli u svoj garnizon tek sutradan oko 6 časova: «Okruženi vojnici su speli da se pojedinačno, kao i svi ranjenici, izuzev dvojice probiju do 21.9.41. u 6 sati u Požegu». Kenig takođe navodi u svom izveštaju da su jedinice imale: mrtvih – 3 vojnika, ranjenih – 5 vojnika i 2 oficira, nestalih – 1 oficir i 1 vojnik. A to će reći: 5 mrtvih (4 vojnika i 1 oficira) i 7 ranjenih (2 oficira i 5 vojnika). Za osione Nemce – mnogo. Za partizane i narod – dosta. Koliko da se zna i očima vidi da nemačka vojska nije nepobediva. I da partizani umeju da se bore.

Mnogi seljaci Gorobilja i Godovika, pored boraca Ariljske i Požeške čete, svojim očima videli kako Nemci beže u paničnom strahu isped partizana. To je, u stvari, u očima naroda bila najveća ne samo vojnička nego i moralna pobeda.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:46 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE


NEMAČKI RAJH OBJAVIO GREBIĆIMA RAT


Grebići! Ne treba ovaj nadimak stavljati pod navodnike. A da li ljude koje tim imenom zovu, da li Grebiće treba predstavljati? Ne treba, svakako. Za njih zna sva zapadna Srbija. Videla ih je Bosna, Dalmacija, Crna Gora, Sandžak. Zna o njima, o njihovim podvizima, o Grebićima iz Druge proleterske brigade – cela Jugoslavija. Pa ipak, da ih predstavimo. To su Ljuboćani, stanovnici Ljubića, Preljine, Brđana i drugih mesta sa leve obale Zapadne Morave bliže Čačku. To su, u širem smislu reči, Čačani, ljudi poznati ne samo po bistrini i vedrini duha nego i snalažljivosti i neustrašljivosti. Grebići ne prezaju od opasnosti, a snaći će se i u najtežim trenucima. Jer su vešti i lukavi. To su potomci Tansaka Rajića, Lazara Mutapa i drugih junaka sa Ljubića.

Eto, oni, Grebići, imali su, da tako kažemo, tu čast da im 10. septembra 1941. onda moćni Treći rajh – objavi rat! Rat, bez šale i preterivanja. Stare Jugoslavije kao države više nije bilo. Ona je po svim međunarodnim propisima potpisala akt kapitulacije. Ali srez ljubićki, čiji su stanovnici Grebići, nije hteo da se pokori – kao, uostalom, ni mnogi drugi krajevi Jugoslavije. Grebići se nisu dali. Svaki grm, svaka kuća, kanal, vrzina, kukuruz – bili su njihov saveznik, a bauk za nemačke okupatore. I svuda su, od Čačka i Ljubića pa do Vujna, Ostre, Ovčara i Pranjana, plamteli plotuni. I šta je mogao učiniti golemi Rajh nego da Grebićima objavi rat!

A to je bilo ovako.

Nemačka komanda u Čačku, posle pretrpljenih gubitaka naročito u Prokopu,u Miokovcima, uputila je Načelstvu sreza ljubićkog «saopštenje».

«Od danas pa do dalje naredbe ceo srez ljubićki u odnosu prema okupatorskim vlastima nalazi se u iznimnom – opsednom stanju, a opštine, ljubićka, milićevačka, brđanska, preljanska i miokovačka – u ratnom stanju...»

To izgleda neverovatno i malo je poznato. Možda je čak jedinstven slučaj u našoj zemlji, ali je sasvim istinit. Uostalom, to je zapisano po sećanju prvoborava Čačanskog partizanskog odreda «Dr Dragiša Mišović».

Bilo je mnogo dodira s Nemcima. Najpre su dovitljivi Grebići, usred bela dana, provezli kroz Čačak, u kolima s volovskom zapregom, avionske bombe u Ovčarskoj klisuri srušili most. Nemačka straža na mostu na Moravi, kod Čačka, pretresla je kola, ali ništa nije otkrila.

Onda su došli okršaji s Nemcima kod Lipničke reke, na Jelici. Mladić Milutin Komandić, koga je čuvao nemački stražar u Preljini, dokopao je budak i razmrskao svom čuvaru glavu. Pucale su puške na sve strane oko Morave. Najzad se zbio i onaj sukob u Milićevcima, na mestu zvanom Prokop, 5. septembra.

Prva i Druga ljubićka četa tek što su stigle iz Srezojevaca u selo Milićevce. Borci su se bili smestili u zabran iznad samog puta i ulogorili radi kraćeg odmora. Na ivici šume bila je isturena dobro prikrivena straža.

Tek što su čete prilegle, dotrčao je stražar i javio komandiru ćete Milenku Nikšiću:

-Čuje se neko zujanje, druže komandire! Sigurno su kamioni...

To je rekao i trkom se vratio na ivicu šume. A otud, putem od Brđana, u daljini se dizala prašina.

Komandir Nikšić je brzo dok su borci ustajali i hitali na put, pravio plan napada. Zemljište je bilo pogodno za prepad. Komandir je do samog puta postavio puškomitraljez. Nišandžija je bio iskusni i hrabri Strajin Lapčević, metalski radnik iz Čačka. Nikšić je naredio da kada prvi kamion priđ sasvim blizu Strajin baci bombu, što će biti znak za sve borce da neprijatelja zaspu vatrom. Krajni cilj je bio: zarobiti neprijatelja, zapleniti oružije i uništiti vozila. Ako neprijatelja bude toliko da se borba ne može prihvatiti, onda na komandirov znak, posle jake vatre, odstupati preko zabrana u kojem su se bili ulogorili.

Sve je bilo brzo gotovo, dobro maskirano, tako da se ništa sumnjivo nije moglo primetiti.

Uskoro se, obavijen prašinom, ukazao kamion pun Nemaca. Kraj puta, za puškomitraljezom, s pripremljenom bombom, ležao je Strajin i čekao. U sebi je odmeravao odstojanje od kamiona. Bio je sasvim miran. Uz njega, s leve srane, kao i uvek, bio se opružio njegov pomoćnok Dovijanić. I nisu dugo čekali. Kada je kamion sasvim prišao, Strajin je hitnuo bombu i ona je pala pred samo vozilo. Eksplozija je borcima izgledala snažnija nego što je stvarno bila. Kamion je stao u iz njega je pokuljao dim. Istog časa planule su puške s obe strane puta. Puškomitraljez je rafalom zasuo kamion u plamenu. Sve se to sručilo na Nemce tako brzo da svi nisu ni iskočili iz kamiona. Unezvereni od iznenađenja istraha, nisu stigli ni da se priberu, a kamoli da se brane. Za nekoliko trenutaka sve je bilo gotovo. Ubijeno je 7 nemačkih vojnioka i jedan podoficir,a ranjena 2 vojnika i tumač. Jedan nemački vojnik uspeo je da se skloni u kukuruz i bez oružja pobegne u selo Brvnik, a onda noću u Milanovac.

Partizani su zaplenili jedan puškonmitraljez, jedan pištolj, devet pušaka i dosta municije. A što je najvažnije – nisu imali nikakvih gubitaka.

Ovaj sukob kod Milićevaca Nemci su primili kao pravi poraz. Šta sve nisu činili radi odmazde! Sutradan su sa dve kompletne čete došli iz Čačka. Kao besni psi, tragali su, jurili, pretresali selo i šumu, i najzad zapalili kuće komandira Nikšića i boraca Aca Savića, Brana Tomića i drugih. Artiljerija je otrvorila vatru na Milićevce i nemilosrdno rušila seoske kuće. A po podne je šest «štuka» naizmenično prosipalo svoj smrtonosni i zapaljivi tovar po Milićevcima.

No sve to nije pomoglo. Nemci nisu mogli umiriti Grebiće. Naposletku su pokušali i s onim naređenjem. Letke su bacali po svoj okolini Čačka. Nemački rajh je zaista objavio Grebićima rat.


Tako su, eto, Grebići, postali «zaraćena strana».

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:47 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

INŽINJER PETROVIĆ (TITO)
DOLAZI NA OSLOBOĐENU TERITORIJU




Bilo je leto 1941. godine. Po Ssrbiji i Šumadiji plamte su borbe. Usred Beograda goreli su nemački kamion. U Kragujevcu su skojevci spalili veliku nemačku kartu, izloženu na trgu, na kojoj su Nemci obeležavali dokle su prodrli u SSSR. Na sve strane diverzije, borbe...

Vrhovni komandant partizanskih odreda doneo je odluku da iz Beograda, iz ilegalstva, ode na slobodnu teritoriju i neposredno rukovodi borbama koje su poveli narodi Jugoslavije. Sa još tri pratioca – svojom kurirko Dovorjankom Paunović Zdenkom, Veselinskom Malinskom i Jašom Rajterom – Tito se 16. septembra na beogradskoj železničkoj stanici ukrcao u voz i doputovao u Stalać. Čekajući voz za Čačak sreo se s jednim sveštenikom iz Ivanjice, svojim poznanikom.

...Nešto ranije, u Beogradu, u jednoj vili na Dedinju, sedeli su zajedno za ručkom: Tito, Ranković, Ivan Milutinović, Ivo Lola Ribar, Vladislav Ribnikar i njegov poznanik i prijatelj ovaj sveštenik, Dragoljub Milutinović. Ribnikar se ranije upoznao sa sveštenikom i doveo ga pravo Titu. Pop je došao iz Ivanjice u Beograd kod Nedića i Pećanca radi pogodbe o pomoći i snabdevanju njegovog četničkog odreda, u okolini Ivanjice. Za ručkom, u toku razgovora, brzo je dogovoreno da uz popovu pomoć i Tito ode na slobodnu teritoriju. I već tu, posle ručka, ispunjene su legitimacije sa pečatom «Javorskog četničkog odreda» i popovim potpisom za Aleksandra Rankovića, Ivana Milutinovića, Ivu Lolu Ribara i druge. Tito je dobio legitimaciju na ime inžinjera Petrovića, komandira čete Javorskog odreda.

U Užičkoj Požegi su sišli sa voza. Dalje se nije išlo železnicom. A za Valjevo se moglo produžiti ejdino peške, drumom. Tu su se Tito i sveštenik rastali. Pop je otputovao u Ivanjicu, a Tito i njegovi pratioce potražili su prenoćnište. Svratili su u stari oronuli hotel «Tomašević». Tu su se morali upisti u knjige, i to kao dva bračna para. Dobili su za prenoćište jednu sobu za dva kreveta. Tito i kurirke su otišli u sobu, kurirke su legle i jedan krevet, a Tito je čekao Jašu, koji je ostao u kafani da sačeka dolazak nemačke patrole koja je svake večeri kontrolisala hotelske goste. (On je bio poreklom folksdojčer – pripadnik nemačke manjine u Jugoslaviji – i imao je nemačku objavu «ausvajs» za slobodno kretanje.) Zaista, uskoro je došla patrola feldžandarmerije, i raspitivala se o putnicima koji su zanoćili u hotelu. Jaša je pokazao legitimaciju i ispričao patroli da su četvoro putnika u stvari trgovci ugojenom stokom i da su zato došli u ovaj kraj. Onda je sa patrolom seo za sto, upustio se u razgovor i kavaljerski i za sebe i za njih naručivao špricere. Jašina priča o trgovcima i špriceri učinili su svoje, pa je feldžandarmerija odustala od kontrole putnika u sobi. Kasno u noć patrola se pozdravila sa Jašom i napustila kafanu. Jaša je odahnuo, jer je bio uveren da je prošla svaka opasnost za Tita i sve pratioce, pa je i sam otišao u sobu. Ispričao je Titu šta se dogodilo sa patrolom, pa su objica legli u isti krevet.

Čim je Tito zaspao, Jašo se izvukao i legao na pod. Kada se negde pred zoru Tito probudio, ustao je i sišao na pod, a Jaša je naterao da legne u krevet.

Sutradan su Tito i njegovi pratioci jedva našli kočijaša za Kosjerić. Tražio je, istina, dosta novca, jer se, kako je rekao, plašio da ne nastrada u «ono mutno vreme». U putu se razvio živ i zanimljiv razgovor između Tita i kočijaša. Kočijaš se ljutio na sve. Čim bi fijaker naišao na kakvu rupu ili nepravinu, psovao bi komuniste govoreći da su oni za sve krivi. U jednom trenutku se obratio Titu:

-Da nisi i ti, možda, kakav komunista?

-Pa, valjda, komunisti nisu ovako odjeveni? To je sve sirotinja, radnici i seljaci koji se bore za svoj bolji život – odgovorio je Tito uverljivo.

-More, nose oni i cilindre i svakog još đavola – odmahivao je kočijaš nepoverljivo glavom.

Tito se nasmejao i rekao:

-E, to dosad nisam znao...

U Kosjeriću je kočijaš izjavio da dalje ne ide ni za kakve pare. Putnicisu se morali snalaziti. Tražili su ručak, ali su našli samo kajmak i tu oskudno obedovali. Kasnije su naišla obična seoska kola, na koja su natovarili svoj prtljag. I tako su pešačili do sela Ražane. Tu su se odmorili i produžili velikim usponom na Bukove. U Baćevcu su svratili u seosku krčmu punu četnika. Seli su za jedan prazan sto, ali su se oko njih ubrzo počeli okupljati četnici, zapitkujući ih o koječemu. Kada je Titu dosadilo ovo četničko sumnjičenje, upitao je ko je među njima najstariji, pa se s njim izdvojio u stranu. Posle kratkog razgovora Tito je izvadio iz džepa svoju legitimaciju na ime komandira Javorskog četničkog odreda. Na to je četnički starešina otpozdravio i na rastanku čak dao svojicu četnika da prate Tita i njegove saputnike.

Putnici su na partizane prvi put naišli u bukovičkoj šumi. Zapravo, ovde su bili zajedno partizani i četnici. Tito je zahtevao da ih odvedu do štaba Valjevskog odreda. Komandir voda je odredio patrolu. Dok su se spremali Tito je čuo kako je vodnik govorio patroli da su ovi putnici sumnjivi i da ih ako bi pokušali da beže pobiju. Tako je ova neobična kolona otputovala u selo Robaje 18. septembra, u kuću Sekule i Desanke, pa u štab Valjevskog odreda.

A u Robaje, sedište štaba, bio je baš toga dana pozvan i komesar Kolubarske čete Milan Drakulić, zbog protivčetničkog letka, koji su sastavili on, Radivoje Jovanović, Milka Minić, instruktor OK za Valjeva, i još nekoliko drugova. Uveče, tek što je Drakulić bio stigao, u štab je ušao vodnik Aco Jovanović i raportirao Drakulić:

-Druže komesare, doveo sam neke sumnjive ljude!...

Ti «sumnjivi» ljudi su ušli zajedno s vodnikom. Vojnik još nije bio ni izgovorio poslednje reči, a Drakuliću je prišao jedan od putnika, pružio mu ruku i rekao:

-Ja sam sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije.

Zbunjeni Drakulić nije umeo ni da odgovori. Propustio je «sumnjiva» lica u štab, komesaru bataljona Stevu Singeru, a on istrčao u mrak da traži partizana Solarića, koji je dugo bio na robiji. Pomislio je da će bivši robijaš sigurno znati da li je to odista sekretar CK KPJ, koji je i sam nekoliko godia proveo po kazamatima. Solarić je ušao u sobu komesara bataljona i odmah prepoznao druga Tita. Posle je kazao Drakuliću:

-Tačno je: to je Josip Broz, sekretar CK KPJ. Ali to nikome ne smeš reći. To je tajna!...

Tek tada se Drakulić smirio. Otišao je u drugu sobu, u kojoj je spavao Miloš Minić, probudio ga i rekao mu, još uzbuđen, kako je patrola dovela neka, kako su najpre smatrali sumnjiva lica, među kojima se nalazi i sekretar CK KPJ. Minić je odmah skočio iz kreveta, i kada je ušao u sobu u kojoj su sedeli putnici, povikao je još s vrata gledajući u Tita:

-Ah, ti si to «sumnjivo» lice!...

Posle pozdrava, Tito je tražio da ga upoznaju sa situacijom u odredu i okolini Valjeva. A malo kasnije upitao je:

-Ko je izdao onaj letak protiv Draže?

-Ja sam jedan od sastavljača – javio se Drakulić.

-Ne valja onako... Pogriješili ste!...

Tada je Miloš Minić izvadio iz džepa proglas upućen narodu posle oslobođenju Krupnja. Tito ga je polako čitao i prigovorio zbog jednog stava o Draži i četnicima, govoreći da je to oštro i da valja težiti da se što više snaga ujedini u borbi protiv okupatora.

Polako, najpre stidljivo i opreznije, a onda smelije, svi prisutni počeli su pritati druga Tita o situaciji na ratištima, o borbama protiv okupatora u drugim krajevima zemlje. Neko je upitao kakvi su planovi za zimu. Tito se nasmejao i rekao:

-Tek smo počeli, a vi se uplašili zime!...

Razgovaralo se do duboko u noć. Kada se pošlo na spavanje, Tito nikako nije hteo da legne u krevet, jedini u toj prostoriji. Zahtevao je da se i sa njega skine slamarica, pa sa svi spavaju na podu.

Sutradan, 19. septembra, Tito je otputovao s Milošem Minićem u selo Strugarnik, na razgovore s Dražom Mihajilović. A zatim u Stolice. Uz put je sreo i Aleksandra Rankovića, koji je u šumadijskoj nošnji, drugim pravcem došao na slobodnu teritoriju. U Stolice su uskoro stigli i Ivan Milutinović, Ivo Lola Ribar i drugi. Tamo je 26. septembra održano vojno savetovanje. Srednom oktobra drug Tito se s VŠ i CK KPJ smestio u oslobođenom Užicu, koje je postalo prva partizanska metropola.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:47 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

UPAD U BOGATIĆ


Prve dane avgusta je tada još mali Mačvanski partizanski odred provodio najviše u selu Bubanji, nedaleko od Bogatića. Ali nije mirovao. Grupe borac stalno su bile u akciji. Odlazile su i u druga mačvanska sela, često uz put razgovarale sa seljacima, svečera održavale konferencije i slale pisma kad god se nije moglo na drugi način stupiti u dodir s ljudima. Jedinica je imala dvadesetak boraca, a njeno rukovodstvo zvalo se štab – jer se, opravdano, računalo da će odred ubzo narasti.

Kada je uskoro trebalo izvršiti dotad najveću akciju – osloboditi veliki broj političkih zatvorenika u Bogatiću i likvidrati žandarmerijsku stanicu – okupili su se svi tadašnji borci odreda. Pre polaska na zadatak u pojedinostima je objašnjeno kako treba izvesti taj pothvat i kakav je njegov značaj. Do sitnice je sve bilo predviđeno, a svaka grupa boraca, svaki pojedinac imao je određeni zadatak.

Za napad na Bogatić izabran je pazarni dan, 7. avdust, kada seljaci dolaze u varošicu da ponešto prodaju ili kupe. Uopšte, kada je u Bogatiću dosta sveta. Bila je to mudra zamisao. Opravdano se računalo da se toga dana može neopaženo sići u varošicu. Akcije tih dana još nisu bile česte, pa je partizanima bilo utoliko lakše da se uključe u jednu od seljačkih kolona koje su se iz mnogih sela kretale, katkad i u neprekidnom nizu, prema Bogatiću.

Kola su išla za kolima. Čas ona koja su vukli volovi, čas, opet, ona u koja su bili upregnuti konji. I uz kola ili na njima, a ponekad i za njima, išli su seljaci i bučno razgovarali. Govorili su o tome kako je rodilo žito, voće, a i o događajima na frontu, o Nemcima i Rusima. Među seljacima je bilo i dosta seljanki. Kao i svakog drugog pazarnog dana.

U toj šarenoj seljačkoj koloni bio je i ceo Mačvanski partizanski odred. No borci se nisu razlikovali od seljaka.Imali su odelo i obuću kao i oni. Kao i oni – nisu bili baš bogzna kako uredno obrijani i očešljani. U sredini kolone kretala su se kola s konjskom zapregom. Bila su dobro natovarena, kao i mnoga druga. Iz njihovih lotri virila je zelena kukoruzovina – kao i na gotovo svim drugim seljačkim kolima. Ali iza kukuruzovine ovih kola, ispod zelene šaše, bile su složene puške svih boraca. Kočijaši, na izgeled obični seljaci, bili su dvojica partizana. Oni su upravljali kolima i, kao ostali, budno ali neprimetno pratili šta se uz put događa. Ispod kola je, među ostalim seljacima, išla grupa partizana. To je bila predhodnica, kako su je nazivali. Predvodio ju je Miko Mitrović Jarac. Iza ovih kola išla je glavnina partizana, takođe pomešana sa seljacima. A pozadi nešto iza njih, začelna patrola. Niko nije imao pušku. Samo su u džepovima i pod odećom nosili po koju bombu, a komandno osoblje i pištolje. Za svaki slučaj, partizani su se kretali u dosta zbijenm pokretu. Ako bi iskrslo nešto nepredviđeno, mogli su se vrlo brzo dokopati oružja i stupiti u borbu. Tako je ceo odred, neopaženo, s ostalim seljacima ušao u Bogatić.

Kola u kojima su bile puške zaustavljena su u gomili drugih zaprega, skoro na sredini pijačnog trga. Svaka je grupa imala svoje određeno mesto od početka napada. Po običaju, seljaci su se raspitivali i za ono što su želeli da kupe, i za ono što im nije bilo potrebno. Neki od njih su prolazili i pored kola na kojima su sedeli «kočijaši». I pitali:

-Mladići šta imate za prodaju?

-Kruške. Samo, već smo ih prodali. Trgovac iz Beograda otišao je da dotera otišao je da dotera sanduke i čekamo da se vrati – odgovorili su »kočijaši« nemarno.

Jedan radoznali seljak pitao je i dalje:

A kakve su? Koje sorte?

Koje bi bile? Mednici i maslinke!

-Pošto su? – uporno se ovaj raspitivao kao da doista hoće da ih kupi.

-Pet dinara kilo! – odgovorili su spretni mladići.

-Uz, skupo, pobogu, ljudi! Ko ima toliko para! – reče najzad dižući ruke.

-Bogami, skupo, ali u Beograd voće retko dolazi. Ne daju partizani Švabama i špekulantima da vršljaju, pa se naš trgovac nada lepoj zaradi – objašnjavali su nehajano mladići, mirno sedeći na kolima.

I radoznali kupci bi se brzo izgubili u pijačnoj vrevi.

A grupe partizana bile su već odavno na svojim mestima. I grupa meštana iz Bogatića bila je raspoređena kako je dogovoreno – u svaku borbenu grupu po jedan – dvojica. Njeni članovi, kojih je bilo sedam – osam, trebalo je da budu vodiči borbenim grupama. Oni su, kako je bilo predviđeno, imali ovlaš zavrnut desni rukav. Isto je učinio i po jedan partizan iz svake grupe. To je bio ugovoreni znak.

Sve je bilo spremno. Samo se čekao znak za početak prepada.

Oko devet časova trgom se prolomio prodoran glas komandanta odreda Nebojše Jerkovića, glas koji je nadjačao pijačnu vrevu:

-K ooružju – u – u – u, parizani!

»Kočijaši« koji su do maločas prodavali kruške – maslinke skočili su kao opareni. Zbacili su sa kola zelenu kukurozovinu ispod koje je bilo oružje. A borci su se već našli kod kola i svaki od njih je za nekoliko minuta bio naoružan i jurio sa svojom grupom na određeno mesto. Miko Jarac je vodio grupu boraca pravo na žandarmerijsku stanicu. Dragan Simić je žurio s drugom grupom ka pošti, da pokidaju telefonske i telegrafske veze. Treća grupa je odjurila prema zatvoru u kome su se nalazili njihovi drugovi.

Prepad je bio takvo munjevit i iznenadan da žandari nisu uspeli da pruže nikakav otpor. Svi, njih sedamnaestoica, bili su zarobljeni. Zgrada pošte začas je demolirana, a njeni uređaji onesposobljeni za rad. Poreske knjige uskoro su plamntele. Niko od glavnih slugu okupatora, pa ni sreski načelnik, nije uspeo da pobegne.

Mnogobrojnim oružjem zaplanjenim od žandara naoružani su novi borci. Od preko dvadeset zaplenjenih bicikla, već istog dana formirana je biciklistička jedinica. Pijačni dan se pretvorio u miting. Komandant Jerković je pozivao seljake da ničim ne pomažu okupatora i njegove vlasti i da svoje sinove šalju u partizanske jedinice, koje su povele borbu za slobodu.

Toga dana je samo iz Bogatića stupilo u odre oko 50 novih boraca. Jedinica je već u bogatiću brojala više od 90 boraca. Biciklisti su krenuli u okolna sela i javljali narodu što se tog dana zbivalo u Bogatiću. Narod je bio radostan i pozdravljao svoje borce. Uz put su u partizane stupali sve novi i novi borci. Već te večeri u odredu je bilo preko sto ljudi.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:48 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

BELA ZASTAVA U KRUPNJU


Prema Titovoj zamisli, u brdima zapadne Srbije trebalo je stvoriti slobodnu teritoriju radi boljeg i lakšeg rukovođenja borbenim dejstvima partizana. Naređenjem Glavnog štaba za Srbiju, koje su krajem avgusta 1941. godine, u Robajskoj šumi kraj Valjeva potpisali Rodoljub Čolaković i Filip Kljajić, Krupanj je izabran kao pogodno mesto za početak stvaranja slobodne teritorije. Zbog toga se i štab Valjevskog partizanskog odreda i dotadašnjeg četničkog odreda popa Vlada Zečevića i poručnika Ratka Martinovića, koji su prekinuli vezu s Dražom Mihajilovićem i zajedno s partizanima poveli borbu protiv Nemaca. Na Mačkovom kamenu je odlučeno da se Krupanj napadne zajedničkim snagama. Dogovoreno je da napad na nemački garnizon počna 1. septembra u 8 časova uveče. Sa severne strane, od sela Litinovića, grad su napale tri čete partizana – svega oko 350 boraca, a sa južne strane su bile raspoređene snage Zečevića i Martinovića, takođe s oko 350 boraca. Međutim, pre toga je Martinovićev i Zečevićev štab napravio krupnu grešku: uputio je u Krupanj, komandi nemačkog garnizona, ultimatum o predaji. Nemci su primili pismo s ultimatumom, a kurira zatvorili. Time je tajnost ove akcije proigrana, a mogućnost iznenađenja propala.

I kada je 1. septembra napad na grad počeo, Nemci su odgovorili jakom mitraljeskom vatrom i minobavačima, a okolinu su pretražili snopovima reflektora. Kako je pritisak napadača bio jak i sa južne i sa severne strane grada, Nemci su se rano izjutra povukli i zabarikadirali u zgradama bolnice i topionice antimona, koje su bile izvan Krupnja.

Zbog novonastale situacije štabovi su se okupili na savetovanje. Odlučeno je da se zgrade bolnice i topionice, koje su bile sagrađene od jakog i tvrdog materijala, drže pod stalnom vatrom, a da se deo snaga izvuče, da se sa njima blokiraju prilazi Krupnju i spreči eventualni pridolazak jedinica upućenih u pomoć opkoljenom neprijatelju. U toku dana doletelo je nekoliko poteza i bregea koji su bombardovali Krupanj, najviše svežnjevima ručnih bombi. Uveče je izvršen napad na zabarikadirane Nemce. Sada je s uspehom tukao i top «pito». On je ućutkao dva mitraljeska gnezda u zgradi bolnice. Ovaj top sačuvao je dečak Slavko Orlović iz Krupnja, zakopao ga 1941. i za vreme borbe za Krupanj o tome obavestio Vlada Zečevića. Ali borba nije prestajala. Nemci su se i dalje žilavo branili, sipajući vatru na sve strane. Zato je štab snaga koje su napale Krupanj odlučio da na bolnicu pošalje grupu bombaša, njih petnaestak, sa Dimitrijem Koljkovićićem. Kada je s brda ispaljena plava raketa, partizani su počeli da stišavaju vatru kako bi što manje ometali privlačenje bombaša bolnici. Bombaši su se, pod zaštitom pomrčine, puzeći, primicali ka bolničkoj mrtvačnici, koja je od ostalih zgrada bila udaljena oko sto metara. Iz nje je tukao neprijateljski mitraljez i zadavao muke napadači. Njegova je posluga brzo opazila bombaše, pa je osula paljbu. No jedan partizan je uspeo da kroz prozor mrtvačnice ubaci bombu i ućutka mitraljez. Tek sada su se bombaši mogli privući pod same prozore bolnice.

Ali Nemci se nisu predavali: na bombe partizana i sami su ogovarali bombama. Nastao je bombaški dvoboj koji je trajao skoro pola časa. U samu ponoć izvršen je snažan juriš jedinica na bolnicu, ali su Nemci i njega izdržali. Kada je borba počela da jenjava, već se bilo razdanilo.

I baš tada se dogodilo nešto što se nije očekivalo, mada se priželjkivalo. Partizani i četnici su u toku borbe, naročito za vreme zatišja, često pozivali Nemce na predaju. Grlati partizan Rade im je na nemačkom jeziku vikao sa brda, koliko ga grlo nosi, da polože oružje. Jednog trenutka oni koji su bili bliže bolnici i topionici mogli su primetili da se kod neprijatelja nešto događa. Čula se neka prepirka, psovke, pa i pištoljski pucnji. Šta se događalo, niko nije znao, ali se naslućivao da se Nemci međusobno obračunavali. Verovatno jedni pristaju da se predaju, a drugi odbijaju. U to se opet čuo prodorni glas Radov:

-Eno belog barjaka na bolnici!... Ne pucajte!... Nemci se predaju!...

Tog trenutka je nastalo nopisivo oduševljenje među partizanima i četnicima. Pojedinci su se toliko zaboravili da su od radosti čak i pucali.

Ali je radost bila kratkotrajna. Do predaje ipak nije došlo. Posle svega nekoliko minuta Nemci su skinuli beli barjak i nastavili da se grčevito brane. Kiša je smetala napadačima da pređu nabujale planinske potoke i rečice. Po danu se ionako nije moglo prići bolnici bez velikih gubitaka. A opet jurišati bilo je necelishodno. Zato je naređeno povlačenje kako bi se izbegli gubici i bolje pripremio napad iduće noći. Samo je deo snaga ostao da drži položaj oko opkoljenih zgrada.

Među rukovodioocima borbe za Krupanj bilo je i nekoliko članova Glavnog štaba NOPO za Srbije. Bio je tu i stari revolucionar Dragojlo Dudić, zemljoradnik iz Klinaca. On se borio u jedinici svog sina Miša, komandira čete, bivšeg poručnika. A zavreme zatišja između borbi tražio je bilo kakav kutak da zapiše koju pojedinost više u svoj dnevnik!

Za vreme predaha, u Krupnju su se sastali štabovi Valjevskog partizanskog odreda i vojno – četničkog odreda Vlada Zečevića i poručnika Martinovića. Zečeavić i Martinović su hvalili dobro držanje i disciplinu partizan u borbi. Na sastanku je odlučeno da se ova dva odreda ujedine. Zečević i Martinović su ušli u novi štab.

Sasvim se razdanilo i kiša je prestala da pada. S prvim zracima sunca nad Krupnjem pojavilo se devet štuka. Bacale su bombe na zgrade, na ulice, posvuda... Nadletale su varošicu devet puta. Trajalo je to, u prekidima više od dva časa. Valjecski odred je bio blizu, pa su piloti sačas mogli vratiti po tovar. Svi su puškomitraljesci otpočeli vatru na avione, a s njima su i mnogi strelci tukli plotunskom paljbom iz svojih pušaka.

Opkoljeni Nemci su nastojali da iskoriste gužvu i počeli su da se izvlače iz opkoljenih zgrada. Našao se i izdajnik – jedan seljak iz Banjevca. On im je uslužno pokazao kako da izbegnu partizanske zasede. Deo Nemaca je uspeo da se izvuče i pobegne prema Valjevu. Nemci su se svlačili, bacali sa sebe uniformu i, onako polugoli, bežali i krili se po selima. Seljaci su ih hvatali i dovodili borcima. Neobično je bilo gledati nadmene Nemce u zarobljeničkoj koloni, u kojoj su bile i dve žene: žena i kćerka upravnika topionice. One su pokušale da pobegnu zajedno s Nemcima. Nemački piloti su bombardvali čak i tu svoju, vlastitu kolonu. Dva zarobljenika su bila ranjena. Jedan od njih, dok je bežao u zaklon, nazivao je pilote razbojnicima...

Krupanj je 4. septembra bio slobodan.

To je do tada bio najteži poraz okupatora u Srbiji. Toga dana su 124 okupatorska vojnika, među kojima i 2 oficira i 5 podoficira, bacila oružje. A plen je, za ondašnje prilike, bio veoma bogat: 70 pušaka, 8 automata, 22 puškomitraljeza, 6 lakih i 1 teški bacač, velika količina municije, zatim 2 radio – stanice, 12 motornih vozila, čitava hirurška stanica, 2 magacina hrane, oko 200 pari odela itd. S pravom su se ljudi čudili čime su sve Nemci hranili svoju vojsku: u magacinima hrane nađene su velike količine praške šunke, danskog i holandskog sira, francuskog likera... Čitava Evropa je bila opljačkana, čitava Evropa je hranila nemačku čizmu – da je, eto, gazi dok je ova hrani!

Tek od zarobljenika su partizani saznali zbog čega su Nemci skinuli beli barjak. Baš u to vreme je nemački komandant Krupnja dobio iz Valjeva depešu u kojoj je stajalo da će opkoljeni garnizon brzo dobiti pomoć.

Posle oslobođenja Krupnja i stvaranja veće slobodne teritorije, u Stolicama je 26. septembra održano vojno savetovanje, kojim je rukovodio Tito. Stvoren je plan za širenje partizanskog rata i narodnog ustanka u Srbiji.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:48 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE


NEMCI I ČETNICI U UŽICU – ZAJEDNO


Stalni sukobi s partizanima uznemirili su i zabrinuli nemačku komandu u Užicu, naručito posle neuspeha na Gradini, na Viroštaku, u Milićevcima, na Jelici iznad Čačka, naročito posle poraza na Gorobilju. Uz to su partizani razoružali mnogombrojne žandarmerijske stanice, srušili železnički i kolski most u Ovčaru, izvršili diverziju u tunelu kod Rasne. Sve to, uz neuspeli pokušaj da unište užičku partijsku organizaciju, nateralo je Nemce da počnu razmišljati o svom povlačenju iz grada. A u tome su se mogli osloniti jedino na užičke gazde i četnike.

Još ranije je oko Užica, naročito po Zlatiboru, vršljao četnički «vojvoda» Radomir Đekić, koji je nagovarao ljude da ne idu u partizane i da ne prihvataju borbu jer – «još nije vreme». On se 19. septembra sastao s Nemcima radi pregovora da mu se preda vlast u Užicu. Tada je bilo dogovoreno da četnici 21. septembra preuzmu vlast u gradu čim ga Nemci napuste. I sporazum je bio sproveden u delo. Pred zgradom vojnog okruga u blizini crkve postrojila se četnička jedinica kojoj su Nemci predali «vlast».

Olga Živković opisuje poslednje dane boravka Nemaca u Užicu:

«Posle borbe u Gorobilju, kada je bio teško ranjen komandir Ariljske čete Milosav Vujović, Svetovik Lazarević me je poslao u Užice hitnim poslom – da dovedem hirurga koji bi operisao ranjenog komandira. Išla sam dru Bračincu da mu, kako mi je rečeno, kažem kako ga Milenko Glišić iz Arilja moli da kako god zna dođe u Arilje i operiše njegovog sina Toša, koji se teško razboleo od čira u stomaku! Poruka je bila jasna i ja sam s jednim seljakom sela u čeze i odmah krenula u Užice. U Rasnoj nas srete Milinko Kušić s nekoliko partizana.

-Kuda? – upita Kušić.

-U Užice – kažem mu.

-Ne može – veli on.

-Moram izvršiti zadatak – kažem i ispričam kuda me je Lazarević uputio.

Onda Kušić napisa cedulju da je predam našim patrolama na koje uz put naiđemo.

-Ako sretneš Nemce, cedulju progutaj ili uništi, a ako naiđeš na naše patrole, daj im ovo i pustiće te u grad.

Nisam srela ni partizane ni Nemce. I kao da sem zaboravila na Kušićevu cedulju. Još u Krčaguvu se moglo primetiti da Nemci odlaze.Na pomoćnom aerodrumu sve se užurbalo. Poletao je i avion s ranjenicima, koje su Nemci transpotovali čak u Beograd. Oko kasarne u Krčagovu, oko fabrike i aerodruma, tek poneki Nemac. A u Užicu – četnici u šubarama i s redencima.

Hirurga sam našla. Najpre je pristao da ide u Arilje. Ali je kasnije to odbio.

Grad je io prazan. Na ulicam skoro nikoga. Onako tiho, od usta do usta, prenose se glasovi da se užička reakcija priprema da brani grad od partizana! Priča se da je pop Pašić sa svojom baterijom naTerazijama, gde he već postavio nekakve straže. O hoće, vele, da brane Užice od komunista! Čedo Zaharić takođe nešto priprema...».

Čim su došli u Užice, četnici su počeli da plačkaju sve što im je došlo do ruke. A ljudi kao da ih nisu primećivali. Nisu ih ni služili ni izlazili na ulce. Evo, iz tih dana, i zgode jednog bankarskog činovnika u Užicu,koji se o tome kasnije požalio Sretenu Žujoviću, tada komandantu Glavnog štaba NOPO za Srbiju.

...Odmah po dolasku u Užice četnički kapetan Đekić je požurio u banku i zatražio:

-Dajte mi milion! Smesta, majku vam vašu!... Ja se borim za narod!...

Službenici iz banke su se posvetovali i odlučili da mu daju novac, plašeći se da ih četnici na poubijaju. Ubrzo mu je jedan službenik doneo i pružio milion dinara u hiljadarkama, složenih u male pakete.

Đekiću se to učinilo malo, pa je ljutito dreknuo:

-To milion, majku vam lopvsku?! Meni hoćete da podvalite?!...

Službenik je začas ostao zbunjen, ali se odmah prisetio šta je posredi. Vratio se u kancelariju i s ostalim službenicima, što je brže mogao, u najsitnijem papirnatom novcu koji je banka imala, odbrojao ceo milion. Kada je Đekić video šta je sada dobio umesto malopređašnjeg svežnja hiljadarki, ozario se.

-Tako, lopovi, tako. To je milon. Ne treba ni brojati...

Dok je kapetan zadovoljno brbljao, njegovi četnici su trpali novac u džakov i tovarili ih jedni druhgima na leđa.

-Kupi, šta čekaš? – vikao je on na njih. – Hoćeš da dođu partizani?! Tovari!...

O dolasku četnika u Užice i njihovim pregovorima s felkomandantom, i sami su Nemci ostavili svoje tragove, svoja dokuenta. O tome opet piše major Kenig. On se žali na lošu saradnju s Felkomandaturom 816:

«Danas su došli na pregovore, po pozivu Felkomandanture, vođa četničke bande jake oko 200 ljudi, koja se nalazi u Čajetini. Pojavili su se na jednom kamionu na kojem je bilo ugađeno više mitraljeza; preostralo ljudstvo je stajalo na kamionu s puškama na gotovs. Ja sam takođe bio pozvan na pregovore i došao sam, s pukovnkom ađuntantom i prdonans – oficirom, posle četničkih vođa...»

I sam Štokhauzen, felkomandant u Užicu, priznaje da je pregovarao sa četnicima, te da su oni izjavili da im je cilj da iskoriste sve «destruktivne elemente i komuniste».

Svega tri dana trajalo je u Užicu četničko bezvlašće. U stvari, bilo je to samo četničko prisustvo u gradu. Trećeg dana četnici su, videći da ih niko ne ceni i pribojavajući se partizana, napustili Užice.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:49 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

ĆUPRIJA NA MORAVI



-Hej, Ostojiću-u-u! – viknu kurir čim se pomoli na kućnim vratima.- Tebe i Dovijanića zovu u štab. Odmah!

Dvojica partizana, Radenko Dovijanić Cule i Dragoljub Ostojić, pošto popraviše opasače, s puškama k nozi zamakoše kroz vrata oniske kućice. Posle pola sata vratiše se pognute glave.

Tako ti je to! – reče Ostojić. – Dovijaj se kako znaš, moj Dovijaniću! Ako nas ne izvuče tvoje dovitljivo prezime, ko će drugi! Čuo si šta kažu: ne zovu vas džabe Grbićima! Vele: dovitljivi smo ljudi. Lukavi – dozlaboga! Evo, alo ti se sviđa, dokaži Švabama pred nosom!

-Kaži šta je, Ostojiću! Ne obilazi! – napadoše ga ostali borci, koji se radoznalo prikupiše sa svih strana da čuju šta su to ova dvojica obesili noseve.

-Šta je? Šalju nas na svadbu pa nam se ne ide! Nemožemo da se pogodimo ko će se vratiti da i vas dovede – obrecnu se Ostojić. Za trenutak zastade, pa nastavi promenjenim glasom: Kažu da prevezemo dve velike bombe iz Ostojićan gaja kroz Čačak u Ovčar, da srušimo gvozdenu ćupriju.

-A-a-a! – zagrajaše gradovi.

-Nije to ni teško – reče omanji mladić s kapom natučenom na čelo.

-Ja, nije teško! A ako ti Švaba na Moravi u Ljubiću, kada bude pretresao kola, nađe bombe i prosvira tintaru, onda možeš niz Moravu, da tražiš Đaja – pašu...

Zaori se osmeh, a Ostojić i Dovijanić se odvojiše i ćuteći zamakoše putem prema šumi, gde su, pod nastrešnjicama bile bombe. Tamo zatekoše Sima Uroševića. Trebalo je da on otvori bombe u dođe do eksploziva.

Celo to popodne Urošević se nije smirio. Čas bi seo, pa opet ustao, otišao do prve kuće i brzo se vratio sa svrdlom. Ostojić i Dovijanić se preneraziše.

-Tako ćeš stradati, kukavče! Skuplaćemo ti koščice po šumi.

-Probaću pa šta bude! Daj da iskobeljamo jednu malo dalje!... Polako. Da je uspravimo. Sigurno je ovde košuljica najtanja – pipnu on levom rukom. – Bežite vas dvojica dok ste čitavi!

I Urošević namesti svrdlo, a ruke mu već počeše podrhtavati. Znoj ga obli kao da mu je bomba na leđima.

-Bežite kad govorim! Bolje da ova vatra raskomada jednoga nego trojicu!

-Okreći, okreći! – odvrati Ostojić mirno. – Nama je ionako glava u torbi. Eh, da je samo da se bijemo to bi, svakako, bilo lakše!

Urošević stade više bombe, okrete svrdlo nekoliko puta i izvuče ga – pa pipnu prstima zavrtanj kojim je bušio čelik.

-Uh-uh-uh!... Vatra!

I već ne gospodareći pokretima, strpa prste u usta da ih rashladi.

-Dajte vode! Ako svrdlo ovako vruće dođe do eksploziva, odosmo na onaj svet.

Ostojić odjuri i za nekoliko minuta se vrati noseći tepsiju. Kroz mali otvor izli vodu u već napravljenu rupu na bombi i poli svrdlo. Ponovivši to nekoliko puta, Urošević nastavi posao. Sad je bio oprezniji. Samo bi okrenuo jedanput, vaput pa bi sipao vodu pored svrdla. Ali ga ubrzo izdade strpljenje.

-Sipaj, Ostojiću, nije zejtin! Ima tamo na potoku kolko hoćeš!

Niko od njih trojice se ne seća koliko je puta Urošević počinjao i prestajao da buši bombu. A kada je unutar nešto krcnulo, Urošević je prebledeo i odmah počeo da odvrće svrdlo. Čim ga je izvadio, ukazala se sivkasta masa – eksploziv. Onda je bacio svrdlo i s olakšanjem odahnuo.

Kada je i druga bomba bila otvorena, materijal za Ostojića i Dovijanića bio je gotov. Urošević im se odužio. Ali sada je trebalo smisliti kako odvući bombe do klisure. Ko god se vraća iz Čačka donosi iste glasove – nemačka straža je stalno na mostu. I pretresa sve što uđe u Čačak. U štabu su im, međutim, rekli – jedini put vodi kroz Čačak. A u Čačak se mora preko mosta na Moravi. I jedino se može ići kolima. Jer bombe su teške. Za rušenje mosta u Ovčaru potrebne su makar dve. Da se ide preko sela, pa da se natovareni koji spuštaju niz litice Kablara – ni to ne može. Koji će konj poneti toliki teret! A niz Kablar ni koza ne može sići. I zaista,trebalo je odlučiti se – i pravo Čačak, pogletati se sa Švabom u oči, pa ko koga nadmudri.

Celog dana su razmišljali ali ništa smislili nisu. Čitave noći nisu spavali, ali opet ničeg pametnijeg da se dosete. Mnogo su govorili o tome da nekog čoveka stave u kola, tobože kao bolesnika, i da s njim pronesu bombe. Ali – kako će se ovolike bombe sakriti pored čoveka? Ako stažar razgrne po kolima, otkriće ih. Na kraju su se složili u jednom. – da pratilaca bude što manje. Samo njih dvojica. Drugo, da u kanate kola natrpaju tikava i zelene šaše, pa tek onda – između krupnih tikava - bombe. Boljeg izlaza, izgleda, nije ni bilo.

Dali su se na posao. Brzo su našli kola i volove. Začas su nakupili dosta tikava, doneli šaše. Za svaki slučaj, skinuli su registarski broj s kola. Izrađene su im lažne legitimacije. Sve je bilo brzo pripremljeno. Bombe su zatrpane tikvama i šašom. Poraniće dobro – tako da stignu u Ljubić čim svane,, kako bi izgledali umorni i neispavani.

I u rano jutro, pre zore, iz Baluge su krenuli neobični putnici. Na nogama su imali iznošene opanke s dugim kljunovima, nosili su pantalone od letnjeg sukna sa širokim ispustima, košulje od debelog lanenog platna, šajkače kakve se nose u ovom kraju. Sve je bilo obično, svakidašnje. Tako su se odevali svi seljaci u okolini. Ali su ovi putnici imali i po dve bombe u lažnim džepovima i male pištolje skrivene u naborima zasukanih rukava debelih košulja. Jednom rečju: na njima je sve izgedalo bezazleno, ništa sumnjivo ni za najbudnije oko. A ako ih budu pitali kuda idu, dogovorili su se da kažu kako su bili na imanju u Ljubiću i sada se vraćaju kući, u Jelen Do, iza Ovčara.

Osvanuli su u Konjevićima. To su sreli dvojicu ljudi koji su išli iz Čačka. Pripitivali su ih ponešto.

-Ima li Švaba na ćupriji? Pretresaju li?

-Ima, ima stražara. Juče su sve živo gledali. Otvarali su i kante s mlekom. Preturali kruške i paradajz koje su ljudi u korpama nosili na pijac. Jednu ženu su naterali sa skine džemper i suknju. Bila debeljušna, pa im se učinila sumnjivom....

Prerušeni partizani nastavili su put. Ostojić je vodio volove, a Dovijanić je išao pored kola.

-Bogami, svašta će biti! Ako Švaba počne preturati po tikvama, odoše naše bombe. Pa i on, i mi s njim... Samo mi, ipak, da dobro smislimo šta ćemo – procedi Ostojić vrteći glavom.

-Izgleda, biće gusto. Ali rano je da se plašimo. Ako nađu bombe, onoga što pretresa ti uzmi na cev. Ako bude još neko, njega ću ja imati na oku.

Ostojić je ćutao. Kola su kloparala. Pred ložionicomu Ljubiću sreli su konjanika uz gornjih krajeva. Poznali su ga po odelu.

-Zdravo, prijatelju! Pretresa li Švaba na Moravi?

-Jok, brate, nije me zaustavljao.

I opet su samo kola tandrkala. Putnici su ćutali. Prešli su tako iprugu i stigli u Ljubić. Tamo su jednom čoveku pred kućom postavili isto pitanje.

-U Čačak ne može preći ni dete a da ga dobro ne propipaju...

«Eno, sad budi pametan», mislio je Dovijanić. «Jedan kaže ovo, drugi ono. Šta je istina? Rat je danas, pa ljudi svakoj priči dodaju nešto svoje. I što se dalje prepričava, sve se više laže...»

Pred partizanima se ukazao gvozdeni most. Most kao svaki most, pa šta!?... Ostojić je nemarno išao pred volovima, Dovijanić često zevao. Ali pred mostom je stajao nemački stražar s bajonetom na pušci i šlemom na glavi. (Pa zar su malo Švaba, i ovakvih, do tada videli!) Prolazili su pokraj njega kao da ne postoji.

-Ustavi! – povika Švaba čistim srpskim jezikom i pruži tuku prema kolima.

Putnici se presekoše jer – pred njima su sad stajala dvojica sa šlemom. (Odakle je ispao ovaj drugi!?)

-Kuda? Šta je u kolima? – pitao je Švaba i odmah počeo prevrtati po kukuruzovini.

-Tikve. Tikve gonimo kući,u Jelen Do – govorio je Ostojić nemarno i zevao. – Nisam oka noćas sklopio. Celu noć mi zub ne da mira.

-Tikve veliš? A šta će ti tolika kukurozovina? Šta si sakrio među tikvama? Da nema koja puška ili bomba?...

-Treba mi šaša da hranim volove. Dok ja stignem do kuće... iha-a-a! Treba im dva – triput dati sa jedu. Ceo dan valja provesti – raspriča se Dovijanić – Ih, što me zub boli! – zajauka, pa kad Švaba poče pomerati tikve, nasloni se na kanate i desnom rukom napipa pištolj u rukavu leve, spremean da ga odmah izvadi.

I Ostojić je već napipao pištolj u naboru zasukanog rukava, ne skidajući sve vreme oka sa stražara koji je pratio pretres i ćutao.

Pošto dobro ispretura kukuruzovinu i pomeri nekoliko tikava tražeći u jednom uglu imali šta na dnu kante, Švaba siđe s kola i reče:

-Može!Prolazi!

Seljaci viknuše na volove i prođoše preko mosta. Kada malo poodmakaše, Dovijanić pristižeOstojića i razvlačeći usta reče:

-Ostaše tintare cele, ha?... Ovo je bilo opasnije nego srušiti most. Za Ovčar – više ne brini!

-Dobro se dovijaš, moj Dovijaniću. Kako si se samo kreveljio i zevao na sav glas!Pa još te i zub boli! To nam nije bilo u planu...

Pred mrak su već stigli u Ovčar, na ugovoreno mesto. Da ne bi skrenuli pažnju na sebe, Ostojić i Dovijanjić su sami napravili kvar na kolima. Počeli su lupati oko zadnjih točkova. Pustili su volove iz jarma, stavili kukuruzovinu pred njih, a onda skinuli i levi točak. Kada je naišla grupa prolaznika, Ostojić se toliko razljutio da je, lupkajući čekićem, izređao imena nekoliko svetaca i skinuo šinu sa točka.

U prvi sumrak je iz obližnjeg šumarka izašla grupa partizana. Zajednički su preneli bombe preko Morave i postavili ih pod glavne nosače mosta. Onda su spojili jednake delove štapina s eksplozivom i bombama, upalili ih i brzo se uklopili u najbliže jaruge.

Tek što su polegli, prolomila se eksplozija. Zatresla se dolina. Odjeknule su padine Ovčara i Kablara, a Morava prigrlila ostatke gvozdene ćuprije. Bilo je to 27. jula 1941.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:49 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

OSLOBOĐENO UŽICE


U Užičkom kraju je goreo plamen borbe. Nemci su bili saterani u veće gradove, priklešteni uz komunikacije. Ali ni tu nisu više bili sigurni. Jednoga dana bili su primorani da pobegnu iz Užica. Ranjenike su prenosili čak i avionima, koji su se dizali sa pomoćnog aerodruma u Krčagovu. Nisu mogli poneti ni najnužnije stvari i opremu. Čak ni fabriku oružja nisu porušili. Nadali su se da će se uskoro opet vratiti...

Ratni zločinac, nemački komandant u Srbiji general Franc Beme, samo dva dana pošto je došao u Srbiju bio je prinuđen da izda naredbu o povlačenju gotovo dve hiljade vojnika iz Užica, Požege i Čačka: kako je izjavio na suđenju u Nirnbergu posle oslobođenja:

«... Došao sam do teške odluke: napustio sam potpuno Užice i Čačak, gde su opkoljene nemačke trupe imale jake gubitke. Pritisak partizana, koji su stalno ojačavali, neprekidno se povećavao....»

U naredbi nemačkoj komandi u Užicu stajalo je da trupe treba «odmah da napuste Užice», a da njihovo izvlačenje pomažu jedinice iz Čačka i Kraljeva, čak i borbenim kolima:

«1. Nemačke trupe odmah da napuste Užice.

2. Povlačenje treba da usledi prema Čačku, u sadejstvu sa trupama koje se nalaze u Čačku, a po potrebi i sa onima u Kraljevu (borna kola).

3. Postojeće trofejno naoružanje i municiju treba uništiti pre povlačenja.

4. Zalihe pogonskog goriva smeštenog u području Užica treba ostaviti. One ne treba da se uništavaju.»

Nemci su bili priterani uza zid: nisu imali kud i morali su se povlačiti. To priznaje u Štokhauzen: - «Izuzev četiri arnautska sreza u kojima vlada mir, svi srezovi u domenu komandanture 816 su bili potpuno posednuti od komunističkih bandi ili su toliko uznemireni da se upravna delatnost nije mogla sprovoditi ni od strane srpske zemaljske uprave ni od strane vojne (tj. nemačke) uprave.»

Svi putevi bili su nesigurni, iskidani. Samo je još komunikacija prema Požegi i Čačku, koja je takođe ponekad napadana, davala neke garantije za izvlačenje. Tako je naređeno i garnizonu u Požegi, a naročito u Čačku da pomognu izvlačenju Nemaca iz Užica. Te nemačke snage izvlačile su se lošim putem preko Trešnjice i Tvrdića. Nisu se odlučili da se izvlače glavnim putem niz Đetinju, jer su znali da oko njega ima dosta partizana. Malo je ko znao koliko je okupatorovih vojnika bilo u Užicu. Najbolje su izbrojani kada su povlačili iz Užica – preko 1.200 ljudi: štabovi puka i bataljona, čete pešadije i tzv. landesšicena, artiljerija, felkomandantura, carina, tajna vojna policija, intendatura, osoblje radio – stanice, vojičkog doma i vojne pošte. O tome svedoči radiogram upućen komandi 704. divizije: «Ukupan broj glava 1.217, vozila 49, konja ima 227. Približna dužina kolone u maršu 6 kilometara...»

Ako je ta dugačka nemačka kolona dospela u Požegu bez borbe, u Ovčarsko – kablarskoj klisuri dobro su je potprašile Požeška, Dragačevska i deo Moravičke čete. U dbrani Nemci su morali da upotrebe avione. Još od sela Tičkova delovi kolone upali su pod unakrsnu vatru partizana. S obe strane puta. «Partizani su odozgo nogli da vide neprijateljsku vojsku, ali ne više u povlačenju, nego u begstvu.» Obesni majr Kenig se u svom izveštaju žali da su u «stenovitim liticama odličnoutvrđena mitraljeska gnezda». A njihov komandir čete kaže to još određenije: «Čelo čete, kada je dospelo na 1.200 metara pred most u Ovčaru, napadnuto je sa severa, jugoistoka, i jugozapada unakrsnom vatrom. Nisu se mogli otkririti tačni neprijateljski ciljevi i moralo se nastupati pod zaštitom teškog mitraljeza. Pri tome su podoficir Morgernštren i stralac Erbe ranjeni.» Kako su se Nemci proveli u ovoj klisuri, slikovito pokazuje i sam major Kenig, koji «izveštava svoju nadležnu diviziju da sopstveni gubici iznose 3 poginula i 18 ranjeih vojnika, 12 ubijenih konja i 25 ranjenih..», dok ga dopunjava komandir jedne čete koja je izgubila: 1 pištolj, 1 mašinski pištolj, 4 puške i 1 putička kola.

Četnici su u Požegu došli u dosluhu s Nemcima i žandarima. Međutim, po odluci štaba Užičkog partizanskog odreda, Požeška i Ariljska četa su ušle u Požegu putem od Arilja i ulicom do železničke stanice. S pesmom. Žandari su razoružani, a pregovori s četnicima nisu uspeli. Grupe koje su dolazile iz Kosjerića i Ravne gore rayoružane su. Održan je ponoćni miting na trgu. Narodu i partizanima govorili su Stevan Čolović i Milinko Kušić. Već te noći su na dotadašnjoj zgradi opštine razvijene srpska trobojka i zastave SSSR i Velike Britanije. Sutradan je uspostavljena i komanda mesta. Komandant mesta bio je najpre Vukola Dabić, a uskoro stari revolucionar Ljubo Mićić. U ruke partizana palo je dosta starog trofejog oružja, avionskih bombi a i ono što će za partizansku borbu predstavljati veliku dragocenost – skladište benzina, nafte i raznih motornih ulja u Jaminskoj Steni.

Četnici kapetana Đekića su pre toga sa Zlatibora došli Nemcima na hadđiluk u Užice i od nih, tobož, primili vlast, mada u gradu, kao i Nemci, nisu imali nikakve podrške. Kada su partizani saznali da su četnici u gradu, poslali su u Užice svoje pregovarače: Vladana Rosića, Ljubodraga Đurića i Slobodana Sekulića. Četnici su odbili pregovore. Radije su išli s Nemcima. A ono što su činili pokušali su da sakriju od partizana, da ih obmanu, ili su jednostavno bežali od saradnje.

Kad su 24. septembra jedinice Užičkog odreda sklopile obruč oko Užicam Zlatiborska četa se već nalazila na Velikom zabrđu. Sa četom je bio i Slobodan Sekulić. On je pozvao dvojicu boraca – Mirka Popovića i Rađena Simovića – i naredio im da idu u Užice sreskom načelniku i predaju mu saopštene komande pdreda. Dvojica partizana su odmah otišla da izvrše zadatak.

U Užicu je bilo mirno. Na gradskoj pijaci, u glavnoj ulici, partizani su sreli patrolu banovinske policije. Policajci su učtivo, vojnički, pozdravili partizane i samo pitali:

-Šta želite?

-Tražimo sreskog načelnika.

-On je tamo, u opštini – odgovorili su policajci i pokazali rukom prema opštinskoj zgradi.

-Ima li u Užicu još nekoga naoružanog sem vas? – pitali su partizani.

-Samo policija i žandari.

-A gde su četnici?

-Pobegli su kad su se Nemci povukli.

Partizani su ušli slobodno u zgradu načelstva, niko ih nije pitao kuda idu. Kada ih je spazio na vratima, sreski načelnik je odmah skočio i samo rekao:

-O, vi ste! Izvolite!...

-Evo poruke od komande Užičkog NOP odreda – rekao je jedan od partizana i pružio načelniku pismo.

Onako stojeći, načelnik je počeo da čita naglas:

-«Komandant Užičkog NOP odrda naređuje da se sva naoružana lica koja se nalaze u Užicuu postroje na pijaci, pred opštinom, i da polože oružje. Ako ovu naredbu ne izvršite, partizani će ulazeći u grad kazniti sve sluge okupatora najstrožijim kaznama...»

Načelnik je drhtavim glasom jedva progovorio:

-Javite komandantu – sve će biti izvršebo kako je naredio...

Partizani su se vratili i javili kakvo je stanje u gradu. Posle nekoliko trenueaka zelena raketa objavila je ulazak partizana u grad. I sa Zabučja, Tatinca i Grada sevnule su rakete. Niz Zabučje se sjurila Zlatiborska, iz Krčagova stizala je Užička, sa Terazija Račanska, a od Trešnjice Crnogorska četa. A na gradskoj pijacii je sva «oružana sila», koja se zatekla u Užicu bila postrojena bez oružja. Njihovo oružje je ležalo na kaldrmi.

U Užice su dolazili borci Užičani, ljudi iz grada i njegove najbliže okoline. Bili su to radnici fabrike oružja i tkačnice, zanatlije, seljaci, đaci, studenti, devojke. Vojska za kakvu Užičani ranije nisu znali. Zato su izašli da je dočekaju, da je vide i pozdrave.

Uveče, toga dana, iz Požege su – vozom ili sa nekliko kamiona – stigle i druge jedinice Užičkog odrda i štab odreda. Glavni cilj je postignut: izbegnut je sukob s četnicima Đekića i Javorskog, sukob koji je mogao imati npovoljnih političkih posledica.

I taj dan, 24. septembar, postao je nov datum za grad na Đetinji. Užice – grad sa desetak hiljada stanovnika. Sa dve gabrike, nekoliko pravih i lepih ulica, pun kuća sa crvenim krovovima – postalo je prva partizanska metropola. U Užice je sredinom oktobra došao i Vrhovni štab NOPOJ u CK KPJ, da odatle rukovode borbom naroda Jugoslavije. Otada se njegovo ime prenosi širom zemlje i sveta. Ono postaje simbol NOB-a, početak epopeje narodne revolucije. O njemu se govori u emisijama Radio-Moskve i Radi-Londona. Ono zadaje brigu i nemačkoj komandi u Berlinu.

Čim su došli u Užice, već prvog dana, partizani su se dali na posao. U Krčagovu je i posle bombardovanja ostalo veliko nemačko stovarište municije i benzina. Na sve strane krš i lom. Vredni partizanski borci sve su to na svojim mišicam i leđima iznali izvan grada. Valjana su burad do pod Sekulića brdo. U gradu su uređivane javne zgrade: Komanda mesta i odreda, pošta, banka i druge ustanove. Prikupljan je plen: oko 100 motornih vozila, velika količina oružja i municije i mnogo šta drugo. Organizovane su pozadinske službe, vodila se briga o snabdevanju grada i, uopšte o životu u njemu. Uređivane su vojne zgrade, kasarne. Samo su kafane bile zatvorene. Komandant odreda Dušan Jerković izdao je naredbu o mobilizaviji vozila, zaprega i građana sposobnih za borbu.

Već tog prvog dana slobode narod je pokazao svoju radost. Listom je izašao na ulice. Orile su se narodne pesme. Građani su pozivali partizane u kuće, gostili ih i darivali. Pomagali su im u svim poslovima. A vreme je inače bilo lepo, sunačano.

Užičani su prijatno proveli taj prvi dan slobode i života bez tuđina, bez okupatora.

Nakon septembarskog vojnog savetovanja u Stolicama i VŠ se sredinom oktobra preselio u oslobođeni grad na Đetini. O tome je Tito pisao:

«VŠ je riješio da se krene za Užice, koje je već bilo palo u naše ruke, i da se smjesti u Užicu, da tu bude i vojni i politički centar, rukovodeći centar, pošt je tada već bila stvorana jedna šira, velika slobodna teritorija. Krenuli smo automobilom, naime, ja sam dobio kola koja mi je poslao Koča Popović, luksuzni automobil koji je zaplijenio od Nijemaca. Neki su išli kamionom, a svi smo krenulu preko Mačkovog kamena na Ljuboviju, pa na Užice...»

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:50 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

PARTIZANSKA PARADA



Već prve večeri su u oslobođenom Užicu održani veliki miting i parada Užičkog partizanskog odreda i delova drugih jedinica. Grad je bio pun sveta, veselog i nasmejanog. Sve je kiptelo u prazničnom raspoloženju. Sa zidova zgrada parole su govorile o slobodi, smešile su se velike petokrake zvezde, vijorile crvene zastave.

... Stroj partizana ide kroz grad. Ulicama defiluju kolone. Partizani se nisu pripremali za paradu. Mnogi od njih tek dve – tri sedmice nose puške. I korak kojim su idu nije paradni, pravi vojnički korak. Nema tu ni povratnih šlemova, ni potkovanih čizama i cipele! Ulicama gradskim koračao je, jednostavno, stroj odušljevljenih mladića. Iz svake kolone orile su se pesme, odjekivale parole. U koloni su pomešani šajkača i radnički kačket, seljačko odelo, uniforma naše i nemačke vojske. Seljaci, radnici, studenti, šegrti, đaci, devojke.

Među njima je povisok đak: istina, sada se to ni po čemu ne vidi. On se, kao i mnogi drugi nenaviknuti na vojnički život, klati u stroju, ali peva iz sveg glasa. I s vremena na vreme da se u oduševljeno razmišljanje:

...Sad smo jaki. Donosimo slobodu Užicu. Svi neprijatelji beže prema nama. U Užice došli partizani! Petokrake po zidovima.Velike. Lepe. Kad ih brže napravismo?! Crvene zastave. Pevamo glasno i uzvikujemo šta hoćemo. Do juče, tako reći, sve je bilo drugačije. Nemci sve pritisli... A oni nisu baš olako ušli u grad na aprila ove godine.

Kolona partizana defiluje gradom i pladi partizan pliva u njoj. Misli mu se vraćaju unazad...

... Bežao je baš ovom ulicom, nema ni godinu dana, posle demostracija. U početku je dotad neviđena masa slušala na gradskoj pijaci govor Dobrila Petrovića, studenta.I kada se ogromna povorka od osnovne škole vratila do zgrade sreskog suda – ovde su joj žandari preprečili put bajonetima. Povorka se zaustavila. «Nazad!» vikali su žandari. «Dole rat! Dole skupoća!» odgovarala ja povorka. Žandari su dokopali Žika Avramovića. «Puštajte ga!» zagrajala je povorka preteći. I student je bio pušten... Drugi put, kasnije,n ovde je komandir užičke policije ubio Radoja Marića, radnika fabrike oružja i omladinskog rukovodiova – sekretara OK SKOJ-a, na velikim demonstracijama posle ukidanja radničkih sindikata....

Mladić se vraća svojim uspomenama. Najradije skojevskim sastancima... Toliko puta se krio sa grupom u Koštici, na Pori, u parku, pod Zabučjem, u Krčagovu. Još se dobro seća koliko je koji sastanak bio bučan., ko je sve o čemu govorio. Sad napamet zna da izređa sve skojevce: Nada, Milena, Života, Slavko, Milić, Mikoš, Mirko.... Njih dvadeset troje. Onaj sastanak, odžan u Velikom parku noću, ne može nikad zaboraviti. Čitali su važan partijski proglas. A posle, u povratku, jedan od njih se bio uplašio da ih žandari ne sačekaju negde usput. Hteo je da iscepaju proglas. A on ga je uzeo i mirno zavukao u čarapu, preko koje su bili namotani kaiševi od opanaka....

Užice je sada slobodno. Slobodan je grad u kome su se rodili Dimitrije Tucović, Radovan Dragović i Dušan Popović, pioniri radničkog pokreta u Srbiji. Grad je primio u svoja nedra novu vojsku, začetak armije na čijoj će zastavi biti ispisani sloboda i socijalizam. Rodno mesto bravarskog radnika Miloša Markovića, borca i kandidata za člana CK KPJ, mesto gde je živeo Pero Popović Aga, organizacioni sekretar CK SKOJ-a, - dizalo je visoko zastave slobode. Mada je Užice mali grad, zavučen među brda, njegove slobodarske tradicije su velike. Još 1920. godine Užičani su na opštinskim izborima izabrali komuniste sa časovničarom Perom Ćelovićem na čelu. Te večeri je u gradu razvijena Crvena zastava. Za deset meseci – koliko su komunisti rukovodili opštinom – podignuti su značajni komunalni objekti: gradsko kupatilo i nove ulie, napravljeni su planovi za parni mlin i električnu centralu itd. Kasnije, u doba ilegalnog rada, u Užicu se najsvečajnije proslavljao 1. maj. Hrabri stolarski radnik Jozef Šiber istakao je 1.maja 1931. crvenu zastavu na zgradi Sokolskog doma. Policija je uspela da skine zastavu, ali su komunisti drugu zastavu izneli uz veliku liticu na brdo Bioktoš na Zabrčuj i tu je razvili. Vijorila se celog dana.

.... Celo Užice glada ovu svečanost i učestvuje u njoj. A možda i nije celo? Ne treba se zavaravati. Ima kukavica. Ima i neprijatelja, špekulanata.Oni su se zavukli u kuće i krišom prate sve ovo što se ovde događa, ali isto tako krišom slušaju šta će preko radija reći Nedić i Nemci...

I opet se mladić vraća u stvarnost, u povorku, na paradu. Na gradskom trgu se posle parade postrojio ce Užički odred i deo Čačanskog. Sav prostor na trgu i okolne ulice pokrili su Užičani. Ko zna da li je dosad ovde ikad bilo toliko sveta! Iznad tribine velika parola o našim saveznicima: Sovj. Savezu, Engleskoj, Americi. Ređaju se govornici. Grme plamene reči predstavnika četa Užičkog odreda. Odobravaju Užičani. Odjekuju poklici kroz noć. Govori željo, sekretar OK KPJ. Gromko. Snažno. Još gromkiji su aplauzi....

Najednom – pucanj u kasarnskom krugu. Drugi, treći... Komešanje na trgu. I opet se sve smiri. Posle se čulo – neki zatvoreni petokolonaši pokušali da pobegnu, ali straža je bila na oprezu.

Užice cele te noći nije spavalo. Pesma je odjekivala na sve strane – na Dovarju, na Koštinici, Pori, na zlatiborskom putu. Slavljena je sloboda.

A toga dana mladić je imao nekoliko lepi, imtimnih doživljaja u gradu. Jutros je sreo školsku drugaricuBranu Bakočević kod Kamenog korita. Pitala je puna oduševljenja:

-U koju četu da se upišem? Vidim, neke devojke se još ustežu. Kažu, neće da budu prve. Ali ja više ne mogu da sedim...

Posle podne je s još jednim partizanom išao na sat – dva iz kasarnskog kruga. Svratio je do kuće Nade Matić. Ali ni nje ni njene sestre Vere nije bilo. Otišle su u komandu mesta na posao. Tetka Lepa, Nadina majka ih je lepo ugostila slatkim i kolačima. Tamo su se u dogovoru, zajedno našalili s jednim građaninom.

-Hoćete li malo da uplašimo moga komšiju? – pitala ih je dobrodušna žena, Nadina majka. – To je jen plašljiv činovnik. Jedanput je rekao: «Šta će partizani u Užicu? Mirnije je ako ostanu Nemci...» A nije rđav čovek, samo plašljiv...

Partizani su pristali. Odmah su uzeli puške i izašli u dvorište.

-Eno ga! Onaj što sedi. To je... – rekla je žena. Čovek je ustao i zbunio se.

-Prijatelju, zovu vas u Komandu grada...

-Ja, ja... – jedva otvarajući usta promucao je ovaj dugači i suvonjavi čovek.

Nadina majka nije mogla da izdrži, pa je počela da se smeje. Onda su se nasmejali partizani, pa i dotad uplašen građanin. Sad je i on razumeo da se to komšinica našalilo. Zavrteo je glavom i prišao partizanima, da se pozdravi s njima. Oni su se izvinjavali, molili ga da im oprosti šalu.

Mnogo je doživeo mladi partizan ovog slobodnog dana u Užicu. U zgradi učiteljske škole video je Kockicu i Mikoša. Tamo se smestila Užička četa. Vladan Žeravić, učitelj, pričao mu je kako je poginuo Milovan Mandić pred oslobođenje Bajine Bašte. A Mikoš, đak učiteljske škole, o borbi na Gradini... Sreo je danas mnogo poznanika. Svi su bili raspoloženi, nasmejani, govorljivi. Radovali se slobodi. I svaki od njih bio je nekako poslovan. Žurio je da svrši neki posao, kako je tog jutra naredila komanda slobodnogu Užica.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:52 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

TITO U STOLICAMA




Malo planinsko mesto Stolice, nedaleko od Krupnja, u brdima Rađevine, bilo je prvo oslobođeno mesto u kojem se sastalo rukovodstvo ustanka u Jugoslaviji. U njemu su se okupili Tito i njegovi najbliži saradnici, kao i najodgovorniji ljudi koji su bili organizatori ustanka i revolucionarne borbe u gotovo svim pokrajinama zemlje.

Pune dva nedelje pre Titovog izlaska iz Beograda na oslobođenu teritoriju, 31. avgusta 1941.. donesena je odluka CK KPJ «da se sazove Vijeće Glavnog štaba sa članovima iz svih pokrajina» i da se u isto vreme održi «proširena cjednica CK...».

Posle odlaska iz Beograda na slobodnu teritoriju,odnosno dolaska u Valjevski partizanski odred, Tito je sa Milošem Minićem, instruktorom PK KPJ za Srbiju i još nekoliko pratilaca, išao na sastanak sa Dražom Mihajilovićem u selo Struganik kod Mionice. Tom prilikom Tito je pokušao da se sa Mihajilovićem dogovori o zajedničkoj borbi protiv okupatora. Međutim, Mihajilović nije želeo u prvu borbu, govorio je «da još nije vreme» i da treba čekati.

Odavde Tito odlazi u Rađevinu, najpre u sela oko Bele Crkve. Na oslobođenu teritoriju u to vreme stižu i drugi najistaknutiji rukovodioci KPJ koji su radili u Beogradu, kao i iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine.

Učesnici savetovanja iz Slovenije i Bosne i Hercegovine prošli su kroz bezbroj teškoća do Stolica. Predstavnici Slovenije Miha Marinko i Franc Leskošek putovali su: pešice, vozom, čezama. Jedanput su ih ustaše hapsile, pa oslobodile. Išli se preko Sarajeva. Ali, u oslobođenom Doboju upali su u klopku partizansku. Upravo, Doboj je bio oslopođen, a partizani kojima je komandovao Todor Vujasinović bili obavešteni da u grad ulazi voz pun ustaša, pa su otvorili vatru čim se kompozicija pojavila. Srećom, sve se dobro svršilo. U Sarajevu su se pridružili delegaciji Bosne i Hercegovine u kojoj su bili Svetozar Vukmanović Tempo i Slobodan Princip Seljo i zajedno stigli na oslobođenu Romaniju. Leskošek je putovao u novom elegantnom odelu i plitkim letnjim cipelama koje su mu se od pešačenja brzo raspale. Na romaniji mu je Čiča Romanijski dao opanke. Ali Leskošek u njima nije umeo da hoda, pa je usput nažuljio noge. U Vlasenici, četnički «vojvoda» Babić hteo je da ih uhapsi, ali kad mu je sljo podviknuo da i on moe njega da uhapsi, «vojvoda» ih je propustio. Čamcem su prešli preko Drine u Srbiju i otpešačili u Stolice.

Savetovanje je održano 26. i 27, septembra 1941. godine u upravnoj zgradi rudnika antimona u Stolicama. Vod boraca Kolubarskog bataljona, koji je dopraio druga Tita u Stolice, obezbeđivao je rad savetovanja. Na tom dogovoru učestvovali su: Tito, Milutinović, Ivo Lola Ribar, Ranković, zatim iz Srbije: Sreten Žujović, Filip Kljajić i Rodoljub Čolaković, iz Slovenije: Miha Marinko i Franc Leskošek, iz Bosne i Hercegovine: Svetozar Vukmanović Tempo i Slobodan Princip Seljo i iz Hrvatske: Rade Končar i vladimir Popović, zatim Miloš Minić i rukovodioci najbližih partizanskih odreda: komandant, zamenik komandanta i polit. kom. Valjevskog odreda: Zdravko Jovanvić, Dragojlo Dudić i Milosav Milosavljević, Koča Popović, komandant Posavskog odreda i Nebojša Jerković komandant Podrinjskog odreda.

To je bio prvi ratni dogovor Tita i njegovih komandanata o daljem razvoju ustanka i oslobodilačke borbe. Tom prilikom Tito je svojim govorom otvorio još šire perspektive oslobodilačke borbe i odredio šta valja činiti da se što šire mase naroda privole i povedu u borbu. On je istica da partizani u Srbiji više nisu male čete koje iz šuma napadaju neprijatelja, nego su to krune borbene jedinice čvrsto povezane štabovima i sposobne za vođenje krupnih operacija protiv neprijatelja. Oni već oslobađaju i gradove u zapadnoj Srbiji. Bosansko-hercegovački partizani su već postigli velike uspehe protiv ujedinjenih snaga nemačkog i italijanskog okupatora i ustaša. Oslobođena je velika teritorija, a više gradova je opkoljeno...

U Hrvatskoj najsvesniji deo radništva odazvao se pozivu KPJ i stupio u partizanske redove...

Ustanak u Crnoj Gori obuhvatio je najšire slojeve naroda.

Borbe se vode u Sloveniji i drugim krajevima zemlje.

Na savetovanju je «temeljno pretresano pitanje mogućnosti stvaranja slobodnih teritorija u svim pokrajinama, kao što je to već učinjeno u Srboji». Isto tako «riješeno je da se postepeno pređe na čvrste vojne formacije i da se koristi iskustvo iz Srbije gde su partizanske odrede sačinjavali po tri do četiri ili više bataljona... Na savetovanju je Vrhovni komandant podneo izveštaj o razgovoru sa Dražom Mihajilovićem u Struganiku i Dražinom odbijanju da se svojim četnicima stupi u borbu. Rečeno je da se pokuša sve da se na bilo koji način dođedo sporazuma sa Dražom Mihajilovićem za zajedničku borbu».

Odlukom savetovanja u Stolicama dotafašnji Glavni štab NOPOJ oreimenovan je u Vrhovni štab NOPOJ. Dotadašnja pokrajinska vojna rukovodstva, odnosno vojni komitet, prerasla su u glavne štabove. Kako je Tito isticao, to pokazuje da je KPJ već tada imala i u praksi sprovodila jasan kurs samostalnosti svakog dela zemlje, a istovremeno i odgovornosti za njegov razvoj u Jugoslaviji kao celini.

Tito je sa svojim saradnicima na savetovanju odredio jasan kurs daljeg razvijanja narodne vlasti. Već dotad su postojali i uspešno radili brojni NOO u oslobođenim selima i manjim varošima. Njihov rad bio je jedna od osnova daljeg okupljanja i omasovljavanja NOB. Istovremeno, to je bilaznačajna osnova za dalje izgrađivanje naše nove narodne vlasti koja će služiti istaknutim ciljevima radnih ljudi i celokupnih narodnih masa. Savetovanje je utvrdilo bitna načela o karakteru NOO, o njihovom izboru, radu, načinu rešavanja raznih problema, i to od vojnih potreba do organizovanja života na oslobođenoj teritoriji. Jedna od najznačajnih odluka savetovanja u Stolicama jeste odluka o obrazovanju NOO na čitavoj teritoriji Jugoslavije.

Kao i uvek, Tito je u Stolicama govorio i o slabostima koje su nastale u razvijanju oslobodilačke borbe.

Na kraju savetovanja Tito je zaključio:

«Ovo savjetovanje ima veliki historijski značaj za naš pokret, jer će ono omogućiti drugovima koji se vraćaju u svoje krajeve da organizuju i rukovode ovom velikom borbom na život i smrt u koju su naši narodi pošli na poziv Komunističke partije...»

Tito je obavestio Kominternu o održanom savetovanju: da je prisustvovalo 20 predstavnika štabova i komandanata partizanskih odreda,da je oslobođena polovina Srbije i Bosne i veliki deo Cene Gore; da je stvoren plan za dalje operacije i diverzije. Tito je takođe izvestio:

«Imamo par stotina nemačkih zarobljenika... Osvojili smo grad Užice sa velikim ratnim plijenom.»

U poruci Manuliskom Tito ističe da «vrhovno vojno savetovanje predstavnika partizanskih odreda Jugoslavije, u ime svih partizana Jugoslavije, šalje plameni pozdrav partizanima Bjelorusije i Ukrajine.»

U Bilenu Vrhovnog štaba od 1. oktobra 1941. godine, Tito je o savetovanju u Stolicama pisao pored ostalog, i ovo:

«... Na savjetovanju su izišli na vidjelo i mnogi nedostaci i pogrješke. Ima sektaških pojava prema saveznicima u borbi, ili prema zasada neutralnim grupama četnika koje još nisu stupile u borbu, ali nam nisu ni neprijateljske. Sukob sa svim tim grupama mora se izbjegavati. Takvima treba strpljivo objašnjavati potrebu jedinstva srpskog naroda u borbi protiv okupatora. Treba im objašnjavati da je baš sada čas za oslučnu borbu protiv neprijatelja srpskog naroda.

U pogledu međusobne povezanosti partizanskih odreda bilo je također dosta nedostataka. Ali to se nije osjećalo dok su naši odredi bili malobrojni, dk nisu počeli preduzimati veće operacije, itd. Sada su ti odredi narasli do krupnih jedinica i takva nepovezanost može postati fatalna ne samo za ishod borbe već i za sam opstanak odreda.

U nekim odredima disciplina je još slaba: ima još samovolje i raznih ispada.Te pojave su razumnjive kada se ima u vidu da su u partizanske odrede došli ljudi koji uopšte nisu bili vični vojnoj disciplini i životu. Uklapanje tih nedostataka – to je zadatak političkog komesara i komandira. Partizanski odrredi moraju se odlikovati ne samo velikom hrabrošću već i čvrstom disciplinom i drugarstvom, jer će sam tako biti sposobni da izvrše svoju historijsku misiju: oslobođenje naroda Jugoslavije od omržanih okupatora i raznih narodnih izroda.

Partizanski odredi Jugoslavije osvetili su ime svojih naroda pred čitavim svijetom i moći će nastaviti scoju borbu do konačne pobjede nad svim neprijateljima naroda.»

Tito i njegovi najbliži saradnici i komadanti partizanskih jedinica odredili su najvažnije zadatke u daljem vođenju oslobodilačke borbe. Oni su odredili salju politiku i strategiju razvoja ustanka.

Iz Stolica su učestvovali savetovanja otišli opet u svoje krajeve da dalje rukovode oslobodilačkom borbu u Jugoslaviji.

Stolice su pružile gostoprimstvo, prvi put u slobodi, Titu i najodgovornijm ruko.vodiocima KPJ o oslobodilačk borbe. Oni su se prviput od postojanja Partije okupili u jednom slobodnom mestu i bez nadzora policije i žandarma slobodno govorili o planovima vođenja dalje borbe za slobodu i bolji život naroda i nardnosti Jugoslavie.

U Stolicama je određena strategija oružane NOB naroda i narodnosti Jugoslavije.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:54 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

RAĐANJE NARODNE VLASTI


Slobodna teritorija, slobodna sela i gradovi – to je za narod i partizane bilo nešto novo. Valjalo upravljati oslobođenim mestima, brinuti za snabdevanje građana i partizanskih jedinica. Mnogo novih poslova iskrslo je pred partizane čim se stvorila slobodna teritorija. A Užice je tada bilo jedno od najvećih mesta u Jugoslaviji iz kojeg je isteran okupator. Sve je trebalo početi iznova. I raditi brzo i organizovanih. Ništa ne propustiti, ništa ostaviti slučaju.

Bila su prošla samo dva dana od oslobođenja žica, a holu Narodne banke sastalo se oko 70 istaknutih predstavnika grada. Među njima su bili i predstavnici partije: Željo Đurić, sekretar OK KPJ, Dušan Jerković, Milinko Kušić i Slobodan Penzić – komandant, politički komesar i pomoćnik komesara odreda. Skupom je rukovodio mršav čovek osrednjeg rasta, u kratkom kožnom kaputu. Bio je to učitelj Dušan Jerković. Govorio je tiho i staloženo:

-Drugovi, ustanak je počeo. Cela Srbija i ostali krajevi Jugoslavije gore plamenom borbe. NOPO niču na sve strane. U Užicu i okolnim mestima omladina i čitav narod masovno stupaju u partizanske jedinice. Sve to treba voditi, snabdevati i, pored toga, rukovodi pozadinom. Zato bi bilo potrebno obrazovati jedno narodno telo koje će nam pomoći da mobilišemo sve snage oko sebe se potrebe fronta i pozadine. Taj zadatak može ispuniti samo NOO koji na ovom skupu treba da izaberemo...

I počela je diskusija oko toga kakav naziv dati novom organu vlasti. Bilo je ljudi na skupu – onis su se odmah javili – koji su pitali: zašto da organu vlasti dajemo novo ime; zašto «odbor»,a ne «opština»! Oni su svoja mišljenja i predloge uvijali u demokratsko ruho, ali to nije pomoglo. Prihvaćeno je da novi organ vlasti nosi naziv narodnooslobodilački odbor. I toga dana je imenovan odbor slobodnog Užica. U njemu je bilo najviše radnika i sitnih zanatlija, jedan itelektualac i jedna žena. Kasnije 7. oktobra na velikom zboru građana u Sokolini izabran je odbor od 27 članova. Kada su se poslovi razgranali, odbor je proširen i brojao je 37 članova. Istog tog dana svi su odbornici položili i zakletvu. Predsednik je bio Kosta Đuričić, podpredsednik radenko Stefanović i sekretar Milivoje Mišo Kovačević.

Nijedan od članova odbora nije ranije radio u organima vlasti. Svi su oni bili bez ikakvog iskustva. A ipak,svi su s puno žara pregli na nove poslove. Još prvih dana uhvatili su se ukoštac s teškoćama. Užice je bilo odsečeno od plodnijih krajeva i izvora snabdevanja. Bilo je bez hrane i ogreva. Jedinice odreda su rasle. Grad je bio prepun izbeglica iz Bosne koje su se sklonile ispred ustaškog terora. Pa toliki građani! Sve je to trebalo snabdevati osnovnim životnim namirnicama i drugim potrebama. A i front je iz dana u dan tražio sve više.

Odbornici su radili i danju i noću. Uvedeno e i obavezno noćno dežurstvo. Za kratko vreme uklonjene su teškoće u snabdevanju vojske i stanovništva hlebom. Mobilizacija je sprovođena uspešno. Po užičkim selika organizovano je prikupljanje priloga za izdržavamke bolnica i negovanje ranjenika, koji su u sve većem broju pristizali u Užice. Uveliko se prede vuna, pletu čarape i džemperi, šiju odeća i rublje. Za primerom Užica idu i drugi gradovi, varošice i sela u užičkom kraju. U te dane su kolone seljaka i seljanki iz okolnih sela dolazile svake subote u Gradski NOO Užica ili Komande mesta i predavale poklone: čarape, rukavice, košulje, džempere, te mleko, sir, kajmajk, meso, voće itd.

Građani su od prvih dana gledali na NOO kao na svoju vlast i vodili brigu o tome koga će u njih izabrati. Na primer, u selu Kačeru su se odmah posle oslobođenja Užica okupili seljaci da izaberu svoje odbornike. Biranje je počelo. Izboru jednog odbornika usprotivio se neki stariji seljak. On je jednostavno obrazlagao svoj stav: nema ništa protiv komšije, ali vili da in malo vremena provodi u selu. Često, i kad je potrebno i kad nije odlazi u grad. Pa i tome nema šta da zameri, ali je, kako je kazao, bolje izabrati onoga ko je stalno u selu, s narodom. Takvih, po rečima ovog starca, ima dosta. I – predloženi nije izabran.

Za kratko vreme gradski odbor prerasta u značajan organ koji obavlja mnogobrojne poslove značajne i za front i za pozadinu. Delokrug njegovih poslova je sve širi. Za kratko vreme odbor je obrazovao deset sekcija formiranih od komisija: sekciju za mobilizaciju, za snabdevanje fronta obućom i odećom,za ishranu, za nabavku i podelu ogreva, za protivavionsku zaštitu, za organizaciju proizvodnje u gradu, za otkup, za pomoć partizanskim porodicama i izbeglicama i za socijalnu pomoć, za prikupljanje priloga u korist narodnooslobodilačkog fonda i sekciju za administraciju.

Komisije su imale da svrše određene poslove. U radu pojedinih sekcija i komisija učestvovao je veći broj građana. Oni su na određen način učestvovali u donošenju odluka ili radila na sprovođenju onih zaključaka koje su donosili pojedini organi odbora.

Odbor je održavao sednice redovno – svakog trećeg dana, a ponekad i češće. Na svakoj sednici vođen je i zapisnik, koji su potpisivali sekretar i predsednik odbora. Sednice odbora imale su uvek utvrđeni dnevni red, bile su kratke, a odluke su se odmah sprovodile u delo.

Među mnogim odlukama Gradskog NOO Užica ističe se ona doneta na sednici od 18. oktobra 1941. To je odluka o moratorijumu drugova radnog stanovništva, o davanju plata službenicima i neupošljenim radnicima i o pomoći izbeglicama. Tu odluku, značajnu za istoriju narodne vlasti, spomenu je i drug Tito u svom političkom izveštaju na V konresu KPJ. Evo njenog teksta:

«Narodnooslobodilački odbor u Užicu, kao slobodno izabrani nosilac vlasti slobodarskog srpskog naroda u našem gradu, bio je uvek rukovođen brigom da, pored snabdevanja naših junačkih partizanskih odreda, u prvom redu učini sve što je u današnjim prilikama mogućno za obezbeđenje nezbrinutog stanovništva našeg grada.

U tom smislu, obaveštavamo radnike, nameštenike i činovnike Užica i Užičkog okruga da je Narodnooslobodilački odbor Užica doneo sledeće odluke:

1. Za sve dugove radnog stanovništva, tk. Onog koje živi samo od svog rada, proglašuje se moratorijum na neodređeno vreme;

2. Radnici, nameštenici i činovnici koji su upošljeni u fabrikama, radionicama, saobraćaju i ustanovama koje danas rade primaće svoje nadnice i plate. Usled teških finansijskih prili,a NOO pridržava sebi pravo da izvrši izvesnu redukciju plata viših kategorija činovnika. Isplati će se pristupiti odmah;

3. Neobezbeđenim državnim i samoupravnim činovnicima koji nisu primili plate za mesec oktobar one će biti isplaćene. Zaostale plate iz ranijih meseci, pre oslobođenja Užica, NOO neće biti u stanju, zbog teških finansijskih prilika, sada da isplaćuje;

4. Neupošljeni radnici, nameštenici i činovnici koji nemaju moguućnost da se sami izdržavaju dobiće odmah izvesnu novčanu pomoć. U najkraćem roku biće za sve neupošljene otvorene javne menze;

5. U pitanju pomoći izbeglicama – postupiće se uglavnom kao i u slučaju pomoći ostalom neupošljenom stanovništvu;

6. Za izvestan broj neupošljenih i izbeglica stvoriće se mogućnost zapošljavanja na radovima za obezbeđenje fronta i stanovništva.

Pošto će sve mere tražiti velika finansijska sredstva, NOO apeluje na stanovništvo našeg grada i okruga za narodnooslobodilački fond. Istovremeno, NOO poziva sve radnike, nameštenike, činovnike i ostale građane da samopregorno i svesno vrše svoju dužnost, jer samo u zajeničkom naporu svih nas leži zaloga pobede naše svete oslobodilačke stvari.»

Ova odluka je važna dokument narodne vlasti. Sredstva kojima je odbor raspolagao bila su mala, ali se tom odlukom izrazila briga o čoveku, naročito o najsitomašnijim slojevima stanovništva. Nova vlast se na prvim svojim koracima pokazala kao istinski narodna.

I mnoge druge odluke doneo je NOO Užica. Sve su one bile važne za nastanak nove vlasti i njene prve korake. Odbor je, takođe, kažnjavao nesavesne pojedince i špekulante. Bile su donete i jednoobrazno primenjivane o otkupu žita, krompira, mesa i drugih važnih proizvoda. Bio je regulisan rednovi petnaestodnevni odlazak lekara u sela i besplatan pregled naroda. Poznata je i odluka o stanarinama, zatim o civilnoj zaštiti, popravljani su putevi i druge komunikacije po nalogu odbora, pravljene su skice radova itd. Postojao je i narodni sud. Po nalogu odbora vršene su rekvizicije, a odbor je određivao i sledovanja komandi itd.

Narodnooslobodilački odbori izabrani su u Krupnju, Čačku, Požegi, Arilju, Ivanjici, Guči, Gornjem Milanovcu, Čajetini, Kosjeriću i drugim mestimai selima. U Užicu je radio Glavni narodnooslobodilački odbor za Srbiju.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:55 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

CEO RAZRED U PARTIZANIMA


Kada je počeo ustanak i kada se razgoreo plamen partizanske borbe, preko tridesetak đaka bivšeg trećeg razreda Učiteljske škole našlo se u partizanima. Skoro svi. Gorovo ceo razred.

Njih 23 skojevca i skojevke u odeljenju i još desetak neorganizovanih živeli su i dotad kao jedna porodica. U Učiteljskoj školi bioje dobro poznat njihov razred i nazivan je «kolektivom». Uvek su bili zajedno. Ne samo u učionici nego i u štnji, u parku, na koruou. I svagda jedinstveni. Nikad se među njima nije dogodilo nešto što bi pomutilo tu prisnu atnosferu, a kamoli njihovo drugarstvo. Bili su zajedno kada je nešto trebalo učiniti. Okupljali su se na Pori, na Velikom i Malom zabučju, u Adi. I toliko puta se desilo da neko neželjen naiđe, zastane da bi čuo o čemu ova grupa mladića i devojaka razgovara, a oni bi vešto, začas, ako je bilo potrebno, okrenuli razgovor i počeli o istoriji, književnosti, matematici...

Ostali su nazaboravni i njihovi skojevski sastanci. Toliko živi i zanimljivi. Nikad dosadni. Kako su se tamo često sukobljavala mišljenja! I kako se to ne zaboravlja! Mogao bi čovek i sada da sastavi zapisnik skoro sa svakog sastanka. Još kao da mu ne izlazi iz sećanja šta je ko od drugova i drugarica kojom prilikom i kada rekao. Niko od njih neće, zacelo, nikad zaboraviti ono veče provedeno ne sastanku u Velikom parku, kada su čitali važan partijski proglas. Ili, onu gluvu noć kada je njih desetak izlazilo iz stana Nade Matić, gde su bili na čitalačkom času. Policija je stalno motrila na one koji se kreću noću, pa je moglo biti makar sumnjivo ako primete njih toliko da izlaze iz jedne kuće tako kasno. Pribojavali su se ponekad i previše, i bez naručitog razloga. U stvari, oni su samo disciplinovano ispunjavali zadatke koje su im davali stariji drugovi.

A kada je došlo vreme da se ide u partizane, «kolektiv» bivše 3. godine Učiteljske škole ostao je dosledan sebi. Gotovo svi su se prihvatili puške. Naravno, svako od njih je pošao na sopstvenu inicijativu i u jedinicu koja mu je bila najbliža. Milena Spasojević u Požešku četu, Nada Matić u Užičku, Života Petronijević u Ljubićku, Slavko Međedović, Dragomir Petrović Kockica i Dragoslav Mitrović takođe u Požešku, Milojko Drulović Čiča u Zlatarsku, Mikoš Stojičević u Užičku, Milić Maksimović i Mirko Popović u Zlatiborsku, Ljubinko Pantelić u Račansku. Drugi, opet, u Dragačevsku ili koju drugu četu Užičkog, Čačanskog ili Valjevskog odreda.

I prvi njihovi susreti bili su puni radosti i razgovora o partizanskim doživljajima. Kockica je u oslobođenom Užic bio veseliji nego ikada. Kao malo dete radovao se oslobođenju grada i uspesima partizana. S najvećim oduševljenjem je govorio lalo su partizani uspeli da isteraju četnike koji su na poziv Nemaca bili došli u grad. I pun smeha govorio je o susreu s Milićem Maksimovićem, koji mu je pričao kako se proveo na pregovorima sa Žekićevim četnicima: razoružali su ga i svukli, skinuli mu cipele, pa ga vratil u četu! To je bio rezultat razgovora sa njima. Veli, naš skromni i dobri drug Milić rekao mu je: «Tako se, eto , završila moja prva diplomatska misija...» I prsnu u smeh.

Života nije imao sreće: otišao je među prvima u partizane i – prvi poginuo. U selu Gornjoj Gorevnici Nemci su iz zaseda 18. jula dočekali dra Momčila Katanića i zarobili ih. Posle dva dana streljali su ih u Čačku. Tako je Života već 20. jula nastradao. Brzo i iznenadno. Kakva šteta! Bio je tako hrabar i preduzimljiv. Već je bio postao član Partije. I u svemu se isticao. Još od prvog razreda bio je omiljen kao dobar i pristupačan drug. Njegova violina i gitara su svakog slobodnog dana okuplale mnogo drugova, koji su posle svirke i pesme zajedno učili ili razgovarali o marsističkoj i drugoj naprednoj literaturi. Uza sve te lepe osobine – da lako i brzo okupi drugove oko sebe – Života se marljivo marksistički obrazovao i među prvima u razredu postao skojevac.

Milena je takođe među prvima u okolini Požege otišla u partizane. Još za vreme aprilske kapitulacije sama je sakrila puškomitraljez i nekoliko sanduka municije. I već tih dana je postala član Partije. Bila je veoma vredna. Umela je da se snađe i na sitnim i na krupnim poslovima. Kao vredna i već tih dana istaknuta terenska radnica, bila je član sreskog komiteta SKOJ-a u Požegi.

Jedan od naših najboljoh đaka, Nada Matić je takođe od prvih ustaničkih dana neumorno radila za pokret. Kao prava krtica. A takva je ona bila otkako je znamo, još iz prvog razreda. Nikad joj ništa nije bilo teško i uvek je sve na vreme izvršavala. I cela porodica joj je bila takva. I starija sestra Vera, koja je takođe već bila u jednoj četi Čačanskog odreda. I mlađi brat Boško, koji je imao tek četrnaest godina. Video sam ga tih dana na začelju jedne čete postrojene u krugu kasarne u Požegi. Mali – ali neće ni da čuje da i on ode u partizane. I Nada je tih dana učlanjena u Partiju, zatinm uskoro postala član OK SKOJ-a u Užicu. A kasnije je prešla težak i naporan put s Drugom proleterskom

Kada su u proleće 1944. godine Druga proleterska i Peta krajiška divizija iz Sandžaka prodrle sve do Ibra, Nada je 1. aprila u zaseoku Marinkovićima, pod planinom Radočelom, bila teško ranjena. Tu omiljenu drugaricu i hrabrog borca i partijskog radnika brigada je ponela kroz mnoge okršaje: u Kaoni, kod Ivanjice, na Zlatiboru, u Gorjani,a, na Mravinjcima, u Jelovoj gori... Zaksnili snegovi padali su u visinskim predelima kuda se brigada kretala. Teško je bilo nositi ranjenike. Ali brigada je nosila i Nadu i druge. Iz dana u dan videlo se kako je Nada sve slabija, kako se topi njena snaga. Rane su bile teške. Na neudobnim nosilima ona je stalno, i za vreme brzih pokreta, morala ležati na stomaku. Oskudica u lekovima i hrani bila je velika. Neprijatelj je pritiskao sa svih strana. Lekarka Saša Božović, Vera Kušec, bolničarke Anđelka Đurđić, Mara Kusturić i druge malo su joj mogle pomoći. Da previju i dezintifikuju ranu – i da sakriju suze za drugaricom koja nestaje pred njihovim očima. Posle velikih okršaja, višemesečnij i danonoćnih, Nada je stigla u bolnicu u Kolašinskim Poljima. Ovde se avionima mogla prebaciti u savezničku bolnicu u Italiju. Ali, na žalost, sve je bilo kasno. Više nije izdržala. Njeno mesto u borbenoj koloni Druge proleterske brigade ostalo je zauvek prazno...

Kada se u Blagaji iznad Godovika i Rečica počela formirati Požeška četa, među prvim borcima našao se i Slavko Međedović. Bio je jedan od onih ljudi koji su lako i jednastovno prelazili na akcije, uvek spreman da sve zamuisli sprovedu u delo. Takav se, jednostavan i skroman, pokazaoi uono vreme kada je četaizvodila manje akcije ali i docnije, kad su bili oslobođeni Užice i Požega.Tih dana je već bio član Partije. I već u početku je imao jednu od upravnih funkcija u oslobođenoj Požegi. Kako smo se slatko smejali njemu i još nekolicini drugova koje su četnici u prvom prepadu na Požegu iznenada pohvatali i pozatvarali! Već je tada obilato prepričavao svoja iskustva, kao kakav stari robijaš, a mi ga peckal pitanjima da bismo, tobože, proverili njegovu klasnu savest! Kao politički komesar Požeške čete poginuo je na Uvcu.

Dragomir Petrović Kockica je bio naručito omiljen među nama, svojim vršnjacima. U svakom slobodnom trenutku voleo je da povede pesmu, ali je uvek na repertoaru bila ona njegova, valjda iz njegove rodne Ježevice «Urodile žute kruške...». Kroz mnoge okršaje prošao je u užičkom kraju, u stroju Druge proleterskem u njenom 4. bataljonu. Sve do Kupresa i sela Blagaja, gde je 12. avgusta 1942. godine kao puškomitraljezac poginuo u borbi protiv ustaša.

U Užicu su se sretali mnogi iz istog razreda. Amo su radili i Mikoš, i Đerić, i Đizo, i Luka, i Blažo, i Vlade. Tamo se često viđala i Mira Vergović. Kako smo Bota i ja bili radosni kada smo je na proslavi godišnjive Oktobra sreli i kada nas je pozdravila stisnutom pesnicim! Mirna, skromna devojka i pažljiv, divan drug. A kako smo tek bili ražalošćeni kada smo saznali da je i ona desetak dana docnije poginula za vreme nesrećnih eksplozija u trezorima užičke banke!

Vladimir Ćirović Ćizo, skromni lepi momak sa Međaja, ostao je na večitoj straži slobode u bici na Sutjesci. Mikoš i Mileta, stradali u logoru na Banjici... Milić poginuo 1944. na Krivaji.

Bota, taj naš zanesenjak i «romantičar» kao da nije mogao bez avantura!Još dok su Nemci bili u Užicu, on i Mirko pošli su na slavu jednom svom drugu. A trebalo je da idu na partijski sastanak. Bota je rekao Mirku – neka ide na sastanak, a on će stići dok se malo bolje počasti. Zakasnio je, ali je došao. Posle kritike – rekao je da je to i za ljude, pa, dakle, i za komuniste.

I svi oni, njih preko trideset iz razreda, bili su u borbi, u raznim mestima i područjima: i na Kraljevu, i na Valjevu, na Belom Brdu, na Trešnjici, na Požegi.... Borili su se i ginuli kao i drugi koji su pošli u boj za oslobođenje

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:55 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

VOD DRAGAČEVACA
U OKUPIRANOM KRALJEVU




Tek je prošla ponoć. Za koji čas svanuće nov dan, 12. oktobar.

Drugi put napadamo na Kraljevo.

Sa Ružića brda odjekivali su potmuli topovski pucnji. Najpre bi, u mrkloj noći, sevnulo poput munje, onda bi se čuo pucanj, pa fijukanje i naposletku bi odjeknule eksplozije tamo iza Ratarske škole, čak dole, u gradu. Na prvi pucanj Dragačevci su bili spremni. Takav je bio ugovoreni znak: kada naši topovi počnu artiljerijsku pripremu, čete i bataljoni će krenuti u napad i, pod zaštitom topovske vatre, stići do prvih bunkera. A onda – juriš.

-Samo pažljivo, drugovi! Kada uđemo u grad, ne idite ulicama. Uskačite u dvorišta preko plotova. Zaobilazite utvrđene tačke nemačke odbrane. Pitajte građane, kuda je najlakše proći. Budite obazrivi! Mi dosad nismo nikad vodili borbe u gradovima. Ulične borbe su sasvim nešto drugo. Treba biti i vešt, a ne samo hrabar. Zakloni se kad god možeš i dobro nišani! Čuvaj se, Švaba će te gađati i s prozora ili sa tavana kuća. Kada zatreba, privucise se kao mačka pod prozor, pa ubaci bombu. Pitajte gde stanuju nemački oficiri!...

Tako je komandant Bogdan Kapelan davao poslednja upustva svojim borcima.

Napadale su jedinice Kraljevačkog, Čačanskog i Kopaoničkog partizanskog odreda i Jelički četnički odred.

Partizani su se osećali jači nego ikada. Sada im i topovi pomažu! Granata za granatom fijuče iznad njihovih glava. Dole, u gradu, biće pravi lom. Ko zna koliko će Švaba naći smrt! Ispreturaće njihove barikade, razoriti ravove,napraviti rupčage po ulicama i... bogzna šta će još biti! Možda će ih sve pomlatiti, možda partizani i neće imati tamo mnogo posla...

Tako su razmišljali partizani. Mnogi u svojoj naivnosti drukčije nisu mogli misliti, jer ko je sad toliko jak kao partizani!... Kako je samo slatko slušati ovu noćašnju «muziku» njihovih topova! Noćas će upasti u Kraljevo ili – živi neće biti. Neka tamo ima i milion Švaba. Neka ih čeka i hiljadu topova – upašće Dragačevci, pa makar...

Prvi vod Druge čete Dragačevskog bataljona privlačilo se prvim rovovima polako i oprezno. Nije bilo lako, jer Švabe su tukle gustim rafalima. I puštale raketu za raketom. Mračna noć se pretvorila u dan. Iz rovova je suknjao plamen. A Dragačevci ni zrna da opale. Samo se polako prekidaju. A onda su odjednom upali u rovove i odneli prvu pobedu.

Nemci su se povukli u druge rovove, pozadi prvih. U tim trenucima nisu osvetljavali nebo – bežali su.

Železnička kolonija je već u rukama partizana. Ali tako je bilo samo na uskom odseku fronta. Na prilazima drugim delovima grada čula se žestoka borba. Ipak, samo su se Dragačevci na tom delu fronta, provukli kroz brešu koju su sami napravili i za Švabama se probijali dalje u grad.

Ali to nije bio čitav bataljon. Bio je to samo vod Duška Đurđevića. Ostali su bili zaustavljeni. To ni Duško ni njegov vod nisu znali. U silnom oduševljenju početnih uspeha niko se na to nije obazirao, i Dragačevci su prodirali sve dublje niz ibarsku prugu.

Gde je sada ona švapska sila što je juče grmela oko Kraljeva? Gde su štuke što su onomad zapalile Žiču Nemanjića? Pre dva dana su harale po Ribnici, palile kuće po Čibukovcu i Ružića brdu. Noćas je ta sila skupila šape. Ona beži. Skriva se. Treba je dobro udariti po glavi i ne dati joj da se digne. Valja pohitati u grad i osloboditi ga. Valja još više ohrabriti omladince koji pale okupatorsku štampu i cepaju plakate p gradu. Stegnuti ruku železničarima koji su još sredinom avgusta izvukli oko 70 sanduka municije i isto toliko sanduka bombi, jedan mitraljez i jedan puškomitraljez – i dobro pomogli Kraljevačkom i Čačanskom odredu.

Tako su mislili Dragačevci dok su pred sobom gonili čas manje, čas veće grupe Nemaca i žandara...

Desetar Dušan Ječmenić Ječmenica, borci Milomir Milojević Zeljo i Slobodan Ranđić prebacili su se preko jednog dvorišta. Iz kuće istrča mlad čovek sa zamtuljenom miškom i puškom u ruci.

-Vas čekam, drugovi! – reče i pritrča im.

U zamotuljku je bilo vojničko odelo, obojeno za svaki slučaj, kako se činilo u ono vreme svuda u zemlji.

-Jeste li se smrzli deco? – pitale su radoznale žene koje su izlazile iz kuća.

-Gde ima Švaba? Gde stanuju oficiri?

-Ovde spava jedan. Jutros nije izašao – govorio je omalen starac i rukom pokazivao novu lepu kuću u koju se ulazilo preko desetak stepenica ispred lepo uređenog balkona.

-Milojeviću, Ranđiću! Zamnom u kuću! Spremite bombe... Ostali, pazite prozore! – naredi Ječmenica desetini.

I trojica potrčaše uz stepenice. Vrata zaključana, ali pod udarima ruku, nogu i kundaka popustiše. Zveknuše komadi stakla. Brava se izvali. U prostornom predsoblju nikoga. Na stolu novine – Donaucajtunf, a na zidu – oficirska torba od debele žute kože.

Ječmenica udari u prva vrata levo, pred kojima je stajo brisač. Prosu se svetlost iz sobe. Kraj stola, nasred sobe, stajo je krupan Nemac s pištoljem u ruci.

-Ruke uvis, palikućo! – zagrme Ječmenica.

Meci iz pištolja uzbušiše zid iznad glave partizanskog desetara. Malter se prosu po podu i ćilimu u predsoblju. Ječmeničina puška grunu. Krv šiknu niz lice oficira. Telesina se zatetura i pade.

Ječmenica poče pretres.

-Evo drugovi, još jednog pištolja – uzviknu preturajući po fijokama stola i po ormanu. – Evo novih čizama, pantalona. Sve ćemo poneti. I opasač ćemo uzeti. Nek se zna koga smo ucmekali... Vidi, vidi – pečat! Komandantura! – čudio se Ječmenica.

Dok se ovo događalo, Duško se s vodom zabavio oko teškog mitraljeza koji je sa zgrade okružnog suda kosio niz ulice. Postavljen visoko, na prozorgornjeg sprata, mitraljez je stvarno dominirao, a bilo ga je teško ućutkati. Dvaput je vod upadao u prizemlje zgrade, kročio sebi put «kragujevkama» ali su Švabe bile uporne. Nije se moglo ništa učiniti. A već trojica partizana bila su ranjene, a jedan poginuo.

-Eh, da mi se dočepati ovog mitraljeza, ni štuke me nebi isterale iz Kraljeva... – govorio je tužno komanir Duško.

Ranjenici su pristizali. Ostali borci su ima po kućama previjali rane.

U zanosu Dragačevci nisu ni primetili da se, dok je svanjavalo, borba oko njih stišava. Tek nešto kasnije primetiše da vlada neubičajna tišina. Šta to znači? Zašto se ništa ne čuje sa Sirče? Šta je s onim plotonima od Ribnice? Kakav je to mir oko Ratarske škole?

...Znači, niko se nije probio u grad sem grupa Ljubićana, Kraljevčanina i Dragačevaca. Oni su sišli u centar. Do sufa. Pa tu je i gradski trg. Moguli izdržati? Ne mogu! – Sigurno...

I Nemci su isto vreme shvatilii situaciju. Videli su šta se zbilo. Osvestili su se. Sa svih strana napadoše grupu partizaa koja se probila u grad i napravila «ježa». Tuku ih bacačima. Nadleću «štuke».

«Šta da uradim?» kolebao se vodnik. «Niko grad gobro ne poznaje od Zalja, koji je ovde učio školu...»

-Zeljo, izvlaći mi ljude! Nazad ne možemo.... Tamo su već Nemci. Ni naprednam ne daju! Kudaćemo?!

-Samo preko Ibra, druže vodniče!

-Preko Ibra. Drugog izlaza nema! Vodi nas, Zeljo!

Zeljo je začas skrenuo preko ulice. U nekoliko skokova našao se s one pločnika. Za njim drugi, treći. Niz ulicu su zviždali rafali. Nemci su, očito samo njih jurili. Vešto, kao mačke, partizani su pretrčavali su ulice u ulicu. Vukli ranjenike i preko Malog parka sjurili se u Ibar. Bez komande su se hvatali za ruke i zagazili u reku. U tom trenutku ulicom je zakloparao tenk. Ragal se prosuo iznad glava partizana. Držaći se, hrabreći jedni drude, čuvajući samo puške, Dragačevci su gazili brzu i hladnu reku. Najzad se prepolovljeni vod partizana dohvatio desne obale. Gusta jesenja magla ga je štitila. Postala je njihov saveznik.

Vod se vraćao u bataljon sa značajnim trofejima.

Ječmenica je raportira komamdantu Kapelanu:

-Pored ostalog, smakli smo nemačkog oficira....

I predao komandantu dva pištoljam opasač, čizme i drugu oficirsku opremu.

A komandant je poljubio hrabrog desetara i njegove borce.

A uveče, pred ponoć, iz Kraljeva su se izvukli ranjedi vodnik Vučić, Broćić i borac Srećko Cvetić.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:56 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

USTANIČKA JESEN
U IBARSKOJ DOLINI



Leto i jesen 1941. u Ibarskoj dolini, na obroncima Kopaonika i Golije, bili su ispunjeni borbom, pobedama i porazima, slobodnim životom. Stvoren je Kopaonički partizanski odred od trepčanskih i drugih rudara, šumskih radnika, seljaka, studenata, đaka. Prva akcija bila je diverzija na žičari u rudniku u Trepči. Za kratko vreme izrastao je u krupnu vojnu jedinicu, jedan od najvećih odreda u Srbiji. Narod Ibarske doline listom ga je pomagao: pružao mu utečište, organizovao skupljanje životnih namirnica, odeće, davao mu nove borce.

Za kratko vreme odred je postigao veoma krupne uspehe. Pored ostalog, pokidao je mostove na Ibru, u čitavoj Ibarskoj klisuri, čime je onemogućio transport okupatorskih trupa, ratnog materijala i ruda. Svojim dejstvima potpuno je onemogućio proizvodnju za okupatora u četiri rudnika: uglja, olova, cinkla i azbesta. Rudnik Belo Brdo nije radio do završetka rata. Među diverzijama koje su izvršile borbene grupe odreda ističu se: dve diverzije na transportnim uređajima »Trepče«,koje su izazvale pravu paniku kod okupatorskih jedinica i dovele da se veliki broj novih Trepčanskih rudara i omladinaca iz Kosovske Mitrovice uključi u Kopaonički odred. Za kratko vreme pod dejstvima Kopaoničkog odreda u studeničkom srezu prestala je da funkcioniše i kvinslinška vlast i žandarmerija: sve žandarmerijske stanice sem u Raškoj, su razoružane, gotovo sve opštinske arhive su popaljene.

U sadejstvu sa Kraljevačkim partizanskim odredom »Jovo Kursula«, Kopaonički odred je oslobodio gotovo čitavu Ibarsku dolinu – isterao okupatora i stvorio slobodnu teritoriju od Lopatnice kod Kraljeva do Ibarske Slatine kod Kosovske Mitrovice.

Stvoreni su novi organi vlasti – NOO u svim opštinama u Ibarskoj dolini, proširene su ili ojačane mnoge društveno – političke organizacije, formirane u mestima gde ranije nisu postojale. Štab odreda formirao je posebnu grupu koja je imala zadatak da prihvata nove borce i da organizuje s njima prvu obuku.

Za nepun mesec dana pod oružjem je bilo oko 720 boraca Kopaončkog odreda, a još 300 čekalo je oružje. Odred je imao 7 četa.

Slobodna Ibarska dolina imala je svoju i slobodnu železnicu, prvu železnicu normalnog koloseka na oslobođenoj teritoriji. Na više stanica bilo je železničkih vagona. I samo jedna lokomotiva – u kvaru. Vredni partizani železničari iz Užća popravili su lokomotivu, pa je proradio partizanski voz u Ibarskoj dolini i počeo da prevozi: artiljerijsku municiju iz Lopatice, benzin, petroleum i drugo.

Bolnica u slobodnoj Raškoj lečila je ranjene i bolesne partizane, izbeglice i meštane, pa i Pećančeve četnike.

Početkom oktobra u oslobođenu Rašku dolazi Mirko Tomić Seljak, član Glavnog štaba NOPO Srbije i instruktor PK KPJ za Srbiju. Na konferenciji članova Partije i SKOJ-a, održanoj u osnovnoj školi, Tomić je ukazao da se borba mora voditi još jače i žešće. Tražio je da Kopaonički odred pošalje dve čete: jednu na opsadu Kraljeva, drugu u oslobođeno Užice. Partijska organizacija i štab odrda su ovaj zahtev Glavnog štaba i PK KPJ sa oduševljenjem prihvatili.

U Užice su upućeni uglavnom rudari iz Baljevacam zatim omladinci iz Ušća i drugih mesta. To je bila kompletna 6. baljevačka četa Kopaoničkog odreda. Borci su kamionom putovali do Ušćai dalje. Predvodio ih je Milutin Vujović, komesar čete. Rudari su, u Užicu, pored ostalog, učestvovali u odbrani centra slobodne teritorije Užičke republike od četnika i pomogli u razbijanju četnika u jednoj od najtežih borbi na brdu Trešnjici, udaljenom svega nekoliko kilometara od Užica.

Na blokadu Kraljeva upućena je kompletna Rudarska četa, sastavljena od rudara iz Trepče. Tamo je Rudarska četa bila jedna od najzaoaženijih jedinica po svojim dejstvima.

Šesta baljevačka četa sa grupom Kraljevčana, otputovala je vozom iz Smaile, preko Čačka, u Užice. Ovde je stigla prvog novembra i dobila oružje i odmah otišla na položaje na brdu Trešnjici u cilju odbrane Užica od četnika. U okršaju na Trešnjici četa se tukla žestoko i uspešno, zajedno sa Dragačevskim partizanskim bataljhonom, a sutradan, posle razbijanja četnika, 3. novembra, borila se za oslobođenje Požege, da bi uskoro opet učestvovala u odbrani Užica od napada velike četničke grupacije kojom je komandovao četnički kapetn Dragoslav Račić.

U to vreme počeli su sukobi sa četnicima u Ibarskoj dolini. Najpre sa četnicima pod komandom bivšeg podoficira Mašana Đurovića, a uskoro i protiv četnika Draže Mihailovića. Četnici su najpre napali rudnik Baljevac, a onda su upali u Rašku i isterali iz grada tamošnju malu posadu i zarobili oko 20 pripadnika NOP, neđu kojima su i jednog zaklali. Posle nekoliko neuspelih pokušaja da pregovorima reši sporove Kopaonički odred je napao Đurovićeve, odn. Pećančeve četnike u Raškoj, prodro u grad, ali Mašanu dolaze u pomoć četnici Radomira Cvetića sa Golije. Nadmoćni u ljudstvu i naoružanju četnici uspevaju da potisnu partizane. U toj borbi pored drugih poginulih, pao je komandir baljevačkih rudara Dušan Jemuović, a teško je ranjen i komandant Kopaoničkog odreda Predrag Vilimonović. U neravnopravnim borbama, čete Kopaoničkog odreda povlače se prema Ušćum zatim prema Roćevićima, nedaleko od Kraljeva.

I izveštaju koji je napisao komesar Kopaoničkog odreda Dušan Tomović štabu Čačanskog odreda stoji i ovo:

»Okršaj je bio prilično krvava i svršio se delimično neuspehom. Žrtava je bilo i sa jedne i sa druge strane: 13 naših i 19 njihovih. Usled pojačanja i koncentrisanja četničkih snaga i preimućstva u automatskom oružju, koga su dan ranije dobavili od Nemaca, mi smo se morali povući iz Raške, a kasnije iiz baljevaca.«

U sreskom načelstvu u Raškoj Mašan Đurović je istakao dve zastave: nemačku i četničku. Na četničkoj je pisalo: »Živeo kralj«.

Uskoro, počela je završnica nemačke tzv, prve ofanzive na slobodnu teritoriju Užičke republike. Tada počinju i snažni napadi ojačanih nemačkih snaga iz Kraljeva prema Čačku i prema Raškoj, odnosno Novom Pazaru. Kopaonički odred sa Kraljevačkim odredom sukobljava se sa Nemcima i sa četnicima, trpi gubitke i povlači se prema Čačku i preko Dragačeva. U tom povlačenju dolazi so kriza, ozbiljnih i teških, kao i kod više drugih jedinica.

U vreme odstupanja prema Roćevićima, kada su nastale velike teškoće u snabdevanju, delegacija Kopaoničkog odrda i Kraljevačkog odreda išla je u Komandu mesta u Čačku, pa odatle u Vrhovni štab. U Užicu ih je primio drug Tito. Pored ostalog, Tito ih je pitao o tome da daju jednu svoju četu u sastav proleterske jedinice. Na kraju, svakom odredu odredio je da iz banke podigne po 100.000 dinara.

U to vreme, u vreme povlačenja glavnine partizanskih snaga prema Sandžaku, iza tih snaga u većini krajeva zapadne Srbije, pa i u Ibarskoj dolini, ostao je pravi pakao.

»Pijani četnici, u želji da se dodvore okupatoru, priređivali su prave Vartolomejske noći. Ima slučajeva u dragačevskom, moravičkom i kopaoničkom i drugim srezovima kada su za jednu noć klali po 60 seljaka, seljaka koji su, navodno, bili prijatelji partizana, Kažem navodno, jer među zaklanima je bilo i takvih koji nikakve, ali baš nikakve veze nisu imali sa partizanima...« – zapiso je Tomović.

6. ibarska četa iz Užica je upućena na Zlatibor. Tamo je jednim delom obezbeđivala ranjenike. Držala je i čuvala objekte u Čajetini do trenutka kad su Nemci, posle zauzimanja Užica, prodrli na Zlatibor. U tom teškom vremenu jedni su pratili ranjenike prema Uvcu i Novoj Varoši, drugi se tuli s Nemcima, treći povlačili. Među ranjenicima koji u bili smešteni u selu Kremnima nalazio se i teški ranjenijj, komandant odrda Prdrag Vilimonović. Nemci su ih zarobili i vratili u Krčagovo, kraj Užica, u bolnicu. Po savetu bolničarki, ranjenici su kazivali lažna imena, Tako je učinio i Vilimonović. Međutim, četnički lešinari su ga i ovde, čak i pod tuđim imenom otkrili. U bolnicu u Krčagovu jednog dana došla je grupa četnika koju je predvodio bivši žandarmerijski kapetan Rajko Kresojević iz Rvata. Kresojević je zavirivao u bolesnike, tražio »poznate«. Tako je prepoznao Vilimonovića, izvikao se na ovoga, govoreći mu »da se kao narodni učitelj bori protiv svoje braće – Srba«. Sam je na tabli prebrisao Vlimonovićevo lažno ime i upisao pravo i dodao »komandant odreda«. Uskoro je Vilimonovićem sproveden u Beograd, pa streljan u logoru na Banjici.

U povlačenju delova Kopaoničkog i Kraljevačkog odreda vencem Jelice, u selu Rajcu, napali su ih četnici. Rajko Šotra, rukovodilac agiropa Kopaoničkog odreda, popeo se prvo na drvo u cilju izviđanja četnika. Četnički metak pogodio ga je u grudi, a Šotra je pao Nosili su ga jedno vreme, pa ostavili u Rajcu kod seljaka Sretena Beševića. Ovaj seljak je uz pomoć meštana odveo Šotru preko Slatinske Banje u Beograd, gde je operisan i izlečen. Kasnije je stupio u Kosmajski partizanski oded, odavde otišao u Bosnu, gde je u jednoj borbi poginuo.

Rudarska četa se sa Kraljeva, posle niza peripetija, povukla preko obronka Zlatibora, i u borbi s četnicima Božidara Ćosovića Javorskog, uspela da se probije prema Novoj Varoši, kao i glavnina 6. ibarske čete.

U danima povlačenja, pored sporadičnih borbi s nadmoćnim neprijateljem, delovi grupe Kopaoničkog odreda pravili su i prave podvige. Dok se većina jedinica povlačila i osipala u teškim danima, Boža Žarković, borac, Žarko Vuković sa vodom vojnika, zapalili su jednu lokomotivu koju je imala ibarska železnica. Za inat neprijatelju – da mu ne ostave ništa što može da koristi u borbi protiv partizana i naroda.

Dragoslav Bogavac, sekretar OK KPJ za Kraljevo, vraćao je pojedince u pozadinu, na okupiranu teritoriju, na politički rad. Slao je Ratka Dražovića na njegov teren. Dražović nije pristao. Bogovac i Miro Dragišić, komesar Kralljevačkog odreda, poslali su Rajka Vujanca, člana Sreskog komiteta SKOJ-a za Kraljevo – da se vrati u dolinu Ibra za politički rad. Vujanac se opirao, nije želeo da se vrati u osinjak, ali je otišao, poslušao partijsku direktivu.

Čete su se osipale,neke su se rasformirale. Druge su pokušavale da se probiju na zapad, prema Sandžaku, ali je sve išlo toporo, s mnogo razočarenja. Grupa boraca koju su predvodili komesar Dušan Tomović i zamenik komandanta Steva Trifunovića probijala se preko Dragačeva, preko sela Dupca do Mlanče pod Golijom. Komesar odreda se teško razboleo, pa je privremeno smešten kod jednog seljaka u selu Koritniku.

Razboleli su se i Ratko Dražović i Brana Ćurčić. Nisu mogli dalje, Sve su ih uskoro iznenadili i zarobili Cvetićevi četnici, Branu i Tomovića su odmag predali četnicima Mašana Đurovića u Raškoj.

Mašan Đurović je 15. decembra obaveštavao svofa gazdu Kostu Pećanca:

»Ibarska dolina je poslednjim borbama potpuno očišćena od komunističkih bandi od Raške do Kraljeva. Poslednja borba bila je u Rudnu gde je 19 partizana zarobljeno među kojima i njihov politički komesar Dušan Tomović. Prva grupa od 28 zarobljenih partizana sprovedena u Niš. Neprestano ih hvatamo, ili pojedince ili u manjim grupama i još ih ima mnogo zatvorenih. Kada ih prikupimo veći broj onda ćemo ih sprovesti za Niš.»

Zarobljene partizane iz Raške sprovodili su u Niš kao prave razbojnike: vezane lancima, sa rukama na leđima. Po ciči zimi, na otvorenom kamionu, lanci se usceaju u meso.

Od rejona Štavalja, gde su partizane presretali četnici popa Selimira Popovića, bilo je sve teže. Sveta Tridfunović se odlučio da se vrati u Ibarsku dolinu. Posle oštre rasprave, Miro Dragišić i Milan Simović odobrili su Sveti da se vrati u Ibarsku dolinu i tamo nastavi borbu. S njima prema selu Brusniku pošlo je još 10 boraca.

Kopaonička četa otišla je sa Kraljevčanima put Sandžaka.

Bili su to teški trenuci. Ljudi su bili na neviđenim mukama: Kako se odlučiti, gde naći izlaz. Vraćali su se u svoj kraj da tamo nastave borbu, tamo gde poznaju svako brdo, svaku čuku, svaki kamen. I svakog čoveka. Narod u Ibarskoj dolini nije smeo ostati sam prepušten četnicima i njihovim hirovima.

Jedanaestorica, koju je predvodio Sveta Trifunović, odlazila su u Ibarsku dolinu, u nepoznato. Tamo gde su četnici vodili pravi lov na ljude. Zajedno sa Nemcima.

Ibarski rudari, koje je predvodio Mile Pavičić, zajedno s Kraljevčanima, svrstani su u Ibarski bataljon, probijali su se prema Novoj Varoši, po ciči zimi, velikom mrazu, po planinskim bespućima i snegovima.

»Posle svanaest dana marševa i borbi s četnicima«, kako je zapisao Milan Simović Zeka, komandant Ibarskog bataljona, u knizi »Prva proleterska«, »stojimo na ulazu u Novu Varoš. Čitava večnost. Sada ćemo ući prvi put u oslobođeni grad. Posle toliko vremena videćemo druge partizane, od kojih nas je ofanziva odvojila... Noć je. Bataljon spava. Dragoslavu i meni to ne polazi za rukom. Tiho komantarišemo najnovije događaje i govorimo o našem bataljonu. Ovo popodne moral boraca je znatno porastao. Tome se posebno veselimo. Odsečeni u ofanzici, bez veze i jasne perspektive o pravcu kretanja, uložili smo dosta truda da održimo moral. Bataljon je izdžao ovaj težak ispit. Ako se malo odmorimo neće biti zadatka koji on ne bi izvršio...«

Uskoro, borci su doživeli veliku radost. Posle toliko nevolja i krizi tokom ofanzive, posle toliko osamljenosti, u Novoj Varoši su videli i svog vrhovnog komandanta druga Tita. U razgovotu on im je otvorio perspektivu, rasterao magle i teške slutnje koje je ofanziva bila nataložila i u doživljajima i u glavama ljudi.

Posle desetak dana, 22. decembra 1941. godine, kopaonički borci i ibarski rudari su u stroju Prve proleterske brigade u Rudom, prve regularne jednice naše vojske. Ušli su u sastav Četvrtog kraljevačkog bataljona Prve proleterske brigade.

Samo u 3. četi bilo je 60 boraca bivšeg Kopaoničkog partizanskog odreda. Zatim u 2. četu su ušli borci 6. ibarske čete, kao i iz drugih četa Kopaoničkog odreda – stali u stroj Kraljevačkog bataljona, odnosno Prve proleterske.

Načelnik štaba Kraljevačkog bataljona Prve proleterske bio je Mile Pavičić, ranije komandir Rudarske četa Kopaoničkog odreda.

Iz Ibarske doline otišle su Rudarska i 6. ibarska četa put Sandžaka, Bosne, Hercegovine... Zajedno sa glavninom snaga kojima je komandovao Vrhovni štab.

U Ibarskoj dolini je ostao narod, ostali su drugi borci i u vrlo teškim uslovima nastavili borvu za slobodu.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:57 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

Podvizi Kopaoničkog odreda


Kopaonički narodno – oslobodilački partizanski odred, koji
se većinom sastoji iz rudara, oslobodio je niz varošica i rudarskih
mesta u dolini Ibra.

Od Leposavića do Mataruške banje oslobođena su sledeća mesta:
rudnik Lešak, sresko mesto Raška, Jošanička banja, Ušće i Lopatnica.

Oslobođen je zatim i rudnik uglja Jarando.
U šest razoružanih žandarmerijskih stanica, nijedan žandarm

nije dao otpora. Šta više, veliki deo žandarma odmah se priključio partizanima.

Čitav jedan voz s lokomotivom i 6 putničkih vagona u potpuno
Ispravnom stanju, zaplenjen je. Drugi jedan uništen je.

Nemački gubici iznose preko 150 ljudi. Ima i zarobljenih
Nemaca, ali se njihov broj tačnone zna.


»Vesti«, 12. oktobar 1941.




GENOCID U DRAGINCU


U narodu su dobro poznati zločini koje su nemački fašistički okupatori počinili u Kragujevcu, Kraljevu, Šapcui mnogim drugim mestima u Srbiji godine 1941.

Međutim, narod, naručito mladi, malo znaju o stravičnom pokolju naroda od 13. do 19. oktobra u selima u dolini rečice Jadra: Dragincu, Koreniti, Velikom selu, Cikotama i susednim selima. To je bio pravi pokolj naroda. Ne samo odraslih muškaraca, i ne samo muškaraca, nego čitavog naroda. Pored odraslih – fašistički zverovi u ljudskom obliku su na najzverskiji način ubijali i decu u kolevkama, pa i novorođenčad. Istrebili su ova sela, sem retkih pojedinaca koji su uspeli da pobegnu ispred okupatorske puške i noža.

Tragedija Draganica i okolnh sela dogodila se polovinom oktobra, posle zločina koje su fašisti počinili u Šapcu, Mačvi, Loznici. Okupatorska 342. divizija, dovedena iz Francuske u Srbiju da »uguši ustanak«, bila je divizija ubica i zločinaca. Harala je i palila, ubijal sve živo pred sobom. Sredinom oktobra zaustavile su partizanske snage u dolini Jadra, kod Gajića Stene, na Krstu, Šajinovcu, Koreniti, Kostajniku. Te ubice naišle su na ovim položajima na takav otpor da su gotovo 12 dana stajale u mestu. I pored svoje artiljerije, tenkova, avijacije, ta fašistička »sila« nije mogla dalje.

Ubice i silnici, koji su navikli samo da pobeđuju, ovde su odlučili da »pobeđuju« samo nedužno stanovništvo, među njima žene i decu u kolevkama. Još ranije 21. septembra, šef upravnog štaba komandujućeg nemačkog generala u okupiranij Srbiji, Harold Turner, predložio je generalu Bemeu da »u akcijama odmazde« istrebljuje i žene i decu. On je pisao:

».... Deca i žene održavaju vezu a staraju se i o snabdevanju. Prema tome mora iskustiti kaznu celokupno stanovništvo a ne samo muškarci...«

Beme je naređivao svojim starešinama i vojnicima da postupaju sa najvešćom bezobzirnošću. Nazivao ih je »oscetnicima mrtvih« Nemaca koji su ovde izginzuli – 1914. i 1915. godine »osvajajući Srbiju«. I još im pretio da će svako »koji blago postua... biti pozvan na odgovornost, bez obzira na ličnost, i stavljen pod ratni sud.«

Za zločin u Dragincu i susednim selima Nemci, fašistički okupatori, smisli su podmuklu prevaru. Pronašli su nekoliko mladića u Dragincu i naredili im da idu do kuće i da pozivaju sve muškarce da dođu u prostorije opštine Draginicu da dobiju »objave za slobodno kretamke« od Nemaca. I svoje vojnike su slali u okolna sela »da savetuju« ljude da dođu i prime objave. Za taj prljavi i podmukli posao angažovalu su i sveštenika Sretena Protića iz Draginca. On je obilazio domaćinstva koja su slavila Miholjdan i usput im govorio dase odazovu pozivu Nemaca, pa da budu mirni i sigurni.

U jadarskim selima: Tekerišu, Gornjoj i Donjoj Badanji, Jarebicama, Filipovićima i Ribarnici živele su izbeglice iz Slovenije, Bosne, Hrvatske, Srema, pa i izbeglice iz Mačve i Pocerine, koje je nešto ranije zahvatila nemačka kaznena ekspedicija. Većina od njih doživela je sudbinu žitelja tih sela.

Mnogi ljudi su poverovali ovom pozivu. Nisu ni slutili da ih Nemci zovu na klanicu. Iz okolnih seka muškarci su krenuli u grupama, kolonama, očevi su vodili sinove, unuke u Draginac – »da prime nemačke objave«.

Međutim, u Dragincu ih je čekala podvala. Nemci su sve pristigle zatvarali u opštinske prostorije, u kafane, podrume, u crkvu, pa i na crkveni tavan, u školsku zgradu.

Ipak, mnogi seljaci Draginca i okolnih sela nisu poslušali pozive da dođu »da prime objave«. Posakrivali su se i čekali. Podmukli Nemci odmah su ocenili da se malo ljudi odazvalo njihovom pozivu, pa su poveli racije – prisilno hvatanje i dovođenje u Draginac. Tako su uspeli pohvatati mnogo više ljudi.

Tek kada su dopali zatvora, ljudi su videli da su prevareni. Otpočela su sravična streljanja. Nemci su izvodili grupe od po oko 50 ljudi i streljali ih rafalima iz mitraljeza. Čim je jedna grupa poubijana, sledeća koja je dolazila najpre je bacala ubijene u već iskopane rake, pa je i ona streljana. Njih je u grobnice bacala nova grupa koju su Nemci dovodili.

Čitave porodice, čitava sela tako su stradala. Pobijeni su svi muškarci koji su došli sami ili koje su Nemci doveli u Draginac.

Ali fašističkim ubicama to nije bilo dosta. Kidisali su u druga sela, na žene, devojke, decu. Kao zverovi.

Teško je makar nabrojati zločine ovih zverova:

Iz Velikog Sela ubijeno je, masakrirano ili spaljeno 276 osoba, među kojima i 23 dece;

U Jarebicama je ubijeno 475 osoba, među njima 13 dece, mlađe od deset godina;

U Čokešini pobijeno je ili spaljeno preko 200 ljudi, a od toga 19 dece mlađee od deset godina;

U Novom Selu je ubijeno desetoro dece.

Na lomači u selu Koreniti spaljeno je 95 dece.

U selu Cikotama ubijeno je na najzverskiji način 396 osoba, među njima i 135 dece mlađe od deset godina.

U svim ovim selima od 17. do 19. oktobra dobijeno je i masakrirano 305 dece ispod deset godina uzrasta...

Selo Jarebice ostalo je potpuno pusto. Iz tog sela ubijeno je 450 žitelja. Ubice u fašističkim uniformama poklale su i svu stoku i živinu u već opustelom selu.

Kad su uspeli da osvoje selo Korenitu, fašisti su napravili pravi pakao: palili su kuće i u njima starce, decu, žene. U porodici Terzić, na primer, 13 njenih članova spalili su na lomači. Milovanu Laziću su spalili suprugu i petoro dece.

Selo Čikote doživelo je pravu tragediju: muškarci su na vreme izbegli iz sela. Ostali su žene i deca i oni su nastradali. Neci su 19. oktobra sa dve svoje jake kolone vojnika blokirali selo, pa ga zasuli ubitačnom artiljerijskom vatrom. Onda su zašli selom i poubijali gotovo sve žene i decu.

Mnogi muškarci, odrasli žitelji Cikota svojim očima su gledali tragedije svojih porodica: ubistva žena i dece, paljevine domova. A bili su nemoćni goloruki. Umirali su od tuge i žalosti, ali pomoći nisu mogli imati.

Malo je onih koji su uspeli da pobegnu; da izbegnu sigurnu smrt. Malo ih je, ali ih je bilo. Među njima uspevale su da pobegnu i pojedine žene i deca, pa čak i ona id po 6 ili 7 godina: da šmugnu u žbunje, iza ćoškova zgrada, da se pritaje dok Nemci divljaju. Neke su sačuvali leševi roditelja, braće ili sestra – na strelištima.

Na kamenim spomenicima danas stoje tragovi zločina u Dragincu, Cikotama, Novom Selu, Gornjoj i Donjoj Badanji i drugim jadarskim selima:

»Ovde počiva zadruga...« sa po desetoro i više čeljadai. Ili:


»Ovde počiva telo Milice Krsmanović sa svoje šestoro dece...«

I na svim tim kamenim spomenicima gotovo svuda isti zapisi:

»Svi izgiboše pred svojom kućom«. Ili: »Izgubiše živote od nemačke kaznene ekspedicije...«

Fašisti u nemačkim vojnim uniformama, osvajači i ubice, u selima u dolini rečice Jadra svirepo su poubijali nekoliko hiljada ljudi: muškaraca i žena, dece, novoređenčadi u kolevkama. I ovde su ti poludeli vojnici počinili jedan od najsvirepijih genocida.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 8:58 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

JEDANAEST TENKOVA NA ZAVLACI



Zavlaka – to je raskršće puteva na drumu Valjevo – Loznica. Ali i ljuto bojište iz oktobarskih dana 1941. godine. Tu je 11. četa – Rađavska – Valjevskog partizanskog odreda više od deset dana vodila borbe i zadržavala blizu hiljadu Nemaca, uništavala tenkove, primoravala ih da odstupaju, da se vraćaju u Draginac...

Jedna jedina četa partizana s delom voda Valjevskog odreda – protiv 1000 Švaba, protiv jedanaest tenkova, protiv diviziona topova, protiv avijacije... To je Zavlaka.

Partizani su poseli sve padine visova iznad Zavlake: Cigankulju, Jezdimirovića stenu i Mićanovića brdo. Napravili su prava klešta oko druma. I spremno čekali Švabe da naiđu. Bombaški vod je takođe bio iznad Cigankulje i, koš dok se očekivao prilazak Nemaca, nagaznim je minama minirao deo puta pored Jadra. Partizani su, po zamisli komandira bombaškog voda Bogosava Mitrovića Šumara, izveli i jednu varku: mosnice jakog drvenog mosta na Jadru zasekli su testerama s donje strane i tako znatno oslabile njegovu nosivost. Očekivali su da naiđu nemački tenkovi ili druga teška vozila... I da, najzad, zaustave nadiranje neprijatelja.

Tako je čekala Zavlaka.

U zoru jednog oktobarskog dana je od Draginca prema Zavlaci krenula kolona Nemaca – pešadija, tenkovi i artiljerija. Jaka i dobro naoružana jedinica. Verovatno je u njoj bilo oko 1000 ljudi. Kolona je nastupala polako, oprezno. Na čelu kloparalo jedanaest tenkova, a za njima, u razrađenom stroju, išla je pešadija, kretala su se vozila.

A na Zavlaci po brdima oko puta i Jadra u zaklonima su čekali partizani. Dobro maskirani, ponegde ukopani. Na njihovim položajima ništa se nije primećivalo. Kao da nije bilo žive duše. Sve je mirno. Semo se putem od Draginca čulo kloparanje tenkova. A uz dolinu, ponegde i bat nemačkih čizama.

Partizani su čekali, pritajeni, po šumicama i padinama. Gledali su u Švabe. Proveravali da li je sve u redu. Očima su merili koliko još treba minuta, sekundi, koliko još metara pa da tenkovi naiđu na prve mine. A one su dole, na putu, bile dobro maskirane. To su još i ranije čuli. Pričali su to oni koji su silazili na drumove da se uvere. A možda i nisu? – kao da su se pitali. Da li će ih Švabe otkriti i zaobići? Šta će biti?... Tenkovi tek što nisu stigli na minirani deo puta.

I odjedanput se dolina reke prolomila od eksplozije. Tenk je naišao na minu. Nešto je u njemu zakrkljalo i motor je prestao da radi. Tenk se zaustavio. Zaustavila se čitava kolona. Komešanje među pešadijom. Mnogi su zauzimali zaklone po kanalima oko puta. Malo docnije izdvojila se grupa vojnika i pošla oprezno između tenkova. Bili su to pioniri. Pipalicama su počeli tražiti mine po putu. Nastao je trenutak da partizani progovore...

I grunule su puške ispod Cingankulje, sa Jezdimirovića stene i Mićanovića brda. Pioniri su ili pali pokošeni ili su pobegli sa puta u kanal. Ostali su bili prikovani za zemlju. Zaklonili su se za čelična telesa tenkova. Pokušali su dva – triput da nastave posao, pod zaštitom svojih mitraljeza. Cela dolina Jadra je grmela. Ali partizanske puške nisu pionirima dale da se odlepe od zemlje. Minirani deo puta bio je pod neprekidnom i jakom vatrom.

Desetak minuta docnije Nemci su počeli puzati oko puta. Obrazovali su se i njihovi streljački strojevi. A partizani su ćutali. Čekali su da Švabe priđu bliže, da pogoci budu sigurniji. Samo su minirani deo puta stalno »češljali«.

A kada su se strojevi Nemaca približili na oko trista metara, brda su odjeknula od plutona i uragana sa sve tri strane. Klešta kao da su gorela. Nemački redovi bili su formalno pokošeni. I zalepljeni za zemlju. Preživeli ni koraka nisu mogli napred. Povlačili su se. Zavlačili se u uvale, zaklone. I u korito Jadra. Tenkovi nisu smeli napred, a pešadiaja nije mogla oka otvoriti. Tada se javila nemačka artiljerija čak iz Draginaca. Gruvala je sat – dva pa prestala. U to vreme Nemci su se dizali sa zemlje, pokušavali da krenu – ali sve je bilo uzalud. Partizanska klešta su ih čvrsto držala.

Tek u noći, pod zaštitom tenkova, kupili su poginule i odvodili ih u Draginac. A njih je bilo mnogo. Čitavo snoplje. Docnije se saznalo – među ranjenicima je bio i komandant jednog nemačko puka.

Te iste noći kolona Nemaca se povukla za više od pola kilometra niz Jadar. Samo je na drumu ostao onaj onesposobljeni tenk. Njega ni noću nisu mogli izvući.

Sutradan su Zavlaku nadletali nemački avioni. Tražili su partizanske položaje. Mitraljirali su, bacili nekoliko bombi i odleteli. Verovatno su mislili da su se partizani povukli. I onda je ponovo naišla kolona tenkova. I opet gusti strojevi pešadije. Tada se ponovo javila artiljerija. Pioniri su krenuli da razminiraju put. Ali –opet su zagrmeli partizanski plotoni. Prolomili su se Cigankulja. Jezdemirovića stene i Mićanovića brdo. Polegli su nemački strojevi. Tenkovi su bljuvali vatru, a ipak nisu smeli napred. I njihove su se posade plašile mina. Tek oko podne se izdvojio jedan tenk. Skrenuo je s puta i oprezno pošao napred, preko njiva. Za njim, na odstojanju od nekoliko stotina metaram pošli su i drugi, počeli gamizati po polju. A onaj čelni je došao do Jadra. I opet izbio na put. Trebalo je sad da preko drvenog mosta pređe Jadar i tako upadne u Partizanske položaje. Na mostu ništa noje izgledalo sumnivo. Tvrdi stubovi, grede. Jak most. Nikakvih sumnjivih tragova. Dvojica Švaba u crnim uniformama iskočili su iz kupole tenka i počeli zavirivati oko puta, ispod mosta. Tražili su mine. A partizani su ćutali. Nemci su im bili pod nosom, ali oni su znali – tenk vredi više od dvojice vojnika. I ostali su mirni. Nisu hteli da otvore vatru. Najzad, varka je uspela: Švabe su se vratile u tenk. Nestali su u otvoru kupole i mašina je opet zatutnjala. Tenk je polako stupio na most. Partizanima je zastao dah. Čekali su da vide šta će biti. Tenk nije bio veliki, ali je težak – to je gvožđurija. Most je nasečen.

Sekunde su bile duge kao večnost. Tenk je mileo, nije išao. Najednom je građa mosta zaškripala, počeli su da se lome drveni stubovi, grede. I sve se to survalo. Deo mosta se polomio, a tenk je propao u Jadar. To je bilo ono što su čekali pritajeni borci ispod brda, tu, nadomak, Jadra i mosta. Mnogi od njih su se glasno radovali.

Švaba su izgubile još jedan tenk.

Za Nemce je to bilo nova prepreka. Zastali su i svi ostali tenkovi – njih još devet. Dva su bila onesposobljena. Dalje se nije ni smelo ni moglo. Sila je bila ukleštena među martizanskim zubima, preprekama i zamkama. Rađevci su imali dovoljno municije. Snabdevala ih je partizanska fabrika oružja iz Užica. I opet je pešadija pokušavala da priđe tenku koji je propao u Jadar. Hteli su drugim, najbližim tenkom da izvuku onaj iz reke. Ali su partizani taj prostor neprekidno tukli.

I opet je koloma stala da se povlači.

Nemci su deset dana nemoćno stajali na Zavlaci. Nisu se mogli probiti. Tek kada su obilaznim pravcima ušli u Krupanj i Stolice, popustila je i Zavlaka.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 9:04 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

TRAGIČNI KRALJEVAČKI OKTOBAR


Plamen borbe srpskog naroda za slobodu zapalio je čitavu Srbiju, Šumadiju i zapadnu Srbiju, najjače. Ništa lepše i krupnije, niti časnije u ustaničkoj 1941. nije bilo od borbe za oslobođenje zemlje, od borbe za isterivanje okupatora iz Srbije i Jugoslavije.

Po Srbiji su borbe vodili partizanski odredi. U njima: radnici i seljaci, đaci i studenti, šegrti, profesori i nepismeni, devojek, seljanke i studentkinjke, radnice, Svi zajedno.

Na nemački utvrđeni garnizon u Kraljevu, gde je okupator skupio svoje jedinice iz Užica, Čačka i drugih oslobođenih mesta, napadali su: Kraljevački, Čačanski i Kopaonički odred. Pored pešadijskih jedinica, već ovde, u oktobru 1941. godine, fašističke okupatore prvi put tuku i partizanska artiljerija i tenkovi, istina malobrojni. I Nemci trpe gubitke, plaćaju za dotad počinjene zločine.

Ali, ti fašisti – ubiće i palikuće, ne ratuju s vojskom, sa protivnikonm. Oni za svaki svoj poraz okrivljuju čitav narod. Nemoćni da se bore protiv naoružanog naroda, okreću svoje prljavo oružje protiv građana, protiv neboračkog stanovništva: staraca, mladh, - protiv svih muškravca Kraljeva, njegovih stalnih žitelja ili izbeglica koji su se tu doselili ispred fašističkih progona iz Slovenije, sa Kosova ili izbegli ispred ustškog noža.

U noći između 14. i 48. oktobra izvršen je jedan od najvećih napada ustaničkih snaga na nemački garnizon. Deo manjih snaga prodro je duboko u Kraljevo i vodio ulične borbe u gradu. Tom prilikom Nemcima su naneseni veliki gubici. Po nemačkim izvorima bilo je: 14 poginulih i 10 ranjenih. Te noći partizanska artiljerija zasipala je granatama okupatorske položaje.

Sutradan, okupatori su sve svoje oružje okrenuli protiv naroda, protiv građana Kraljeva. U gradu su zaveli »vanredno stanje«. Na ulicama Kraljeva izlepljene su zloslutne objave u kojima su fašističke ubice poručivale:

»Daje se na znanje, sa današnjim danom za narod ovih krajeva stupa na snagu zakon najtežih represalija, tj. neće biti samo straljano 100 Srba za jednog Nemca, već i uništene porodice i imovina...«

U ime čega – niti je pisalo niti se znalo.

A narod je znao i danas zna – bilo je to – u ime bezumlja, u ime mraka i fašističke »više rase«.

Goloruko stanovništvo Kraljeva trebalo je da plati poraze nemačkih fašista i palikuća.

Krvava drama počela je 15. oktobra.

Prvo je stradala velika grupa železničara. Fašisti su ih okupili u jednoj hali, a onda »poveli na rad«. Tamo su im odredili – da sami sebi iskopaju rake! U vreme kad su otvorili vatru iz mitraljeza da pobiju Kraljevčane – počeli su tući iz topova. U stvari, hteli su da u gradu prikriju zločin, da se ne čuju mitraljeski rafali.

Toga dana izvedene su jedna za drugom još dve grupe radnika na streljanje.

Sutradan, 16. oktobra, zatvoreni Kraljevčani u hali fabrike vagona slutili su novu tragediju. Nemci su postrojili radnike, oduzeli im legitimacije, strpali ih po pet u red,po oko stotinu u grupe. Jedan oficir im je rekao da moraju ići na rad! U stvari, opet, i ove ljude je obmanjivao, lagao ih.

Napolju su ih čekali naoružani fašisti, ležali za mitraljezima. Drugi koji su ih sprovodili nemilosrdno su ih guali, udarali kundacima, nogama. Psovali ih. Ljudi su prestravljeni videli da su prevareni, da ih umesto na rad, vode na streljanje. Fašisti ih, kao da rukuju predmetima, daskama ili ciglama, odbrojavali, gurali ih na strlišta. Kraljevčani su toga dana umirali uspravno: neki su psovali, neki pretili, povicima prkosili ubicama:

-Smrt fašizmu!

-Živela sloboda!

-Živela Srbija, Živela Jugoslavija!

-Živeli partizani!

-Živela Komunistička partija Jugoslavije!

-Udrite one koji vas puškama tuku, nemojte nas goloruke...

Poneko je padao na zemlju, ljubio je i vikao:

-Deco moja!

-Majko, pomozi!

-Bože, ima li te!

Neki su pokušavali da beže, ali to je moglo biti do prvog žbuna, do prve, bilo kakve prepreke. Nemci su ih sustizali, tukli ili na mestu ubijali. Poslednja grupa zatvorenika počela je bežati po ogromnoj hali, zaklanjali se za lokomotive ili bilo šta. Ali, fašisti su bili kao zveri, jurili su ih, boli bajonetima, ubijali...

U vreme streljana Nemci su doveli sve antifašiste u ghalu fabrike vagona. Posebno su izdvojili žene. Sutradan su ihpoveli na gubilšte. Kad su ih postrojili pored zida, jedna od njih, verovatno Olga Petrović, uzviknula je i bacila se na prvog fašistu. Još nekoliko žena je skočilo na Nemce. Nastala sugušenja, hrvanja, Nemci su ih besomučno tukli, psovali, derali se. Osamnaest žena je bilo poubijano...

Lekarka Mileva Krajović protestvovala je što žene muče. Nemački oficir, tobož kulturan u ophođenju, pitao je: »Šta želi poštovana dama!«. Mlada lekarka je rekla da je lekar, član Crvenog krsta, poznaje međunarodne ratne propise i da traži da se masakr prekine. Kad je čuo da lekarka želi da spasava žene, ubica je izvadio pištolj i na mestu je ubio.

Ujutro, 17. oktobra,Nemci su doveli veliku grupu zatvorenih Kraljevčana – da sahranjuje steljane.

Mučenički je to posao bio – sahranjivati svoje komšije. Najteži u životu tih nesrećnika. Nailazili su i na još žive ljude, nedotučene, koji su ih molili za spasenje. Ali, pomoći nije bilo. Odmah su dolazili fašisti i dokrajčivali mučenike.

Međutim, nemačko haranje u Kraljevu nije prestalo ni 17. oktobra. Toga dana nemačka komanda je napravila još jednu gnusnu prevaru nad Kraljevčanima koje nije snašla smrt predhodnih dana. Dobošar je, u pratnji jednog vojnika folksdojčera, čitao saopštenjeda se ukida vanredno stanje i da se može kretati ulicama do policijskog časa. Licemeri i ubice čak su izjavljivali saučešće porodicama streljanih. Pozivano je muško stanovništvo da sutradan dođe u opštinu – radi provere ličnih karata!

U opštini su im stvarno overavali isprave, ali su ih na raskrsnicama ulica čekali fašisti. Opet su ih okupili i odveli u halu fabrike vagona. Ovde je došlo do gušanja, tuče. Najpres u mladići napali jednog nemačkog oficira, drugi su bacali kapute na nemačke vojnike. Jedan dečak je u opštoj gužvi uspeo da pobegne. Ali, naoružani nemci bili su brojni i jači. Savladali su pobunjene mladiće. Toga dana svi su bili streljani...

To zločinačko ubijanje naroda trajalo je nekoliko dana. Nemci su 20. i 21. oktobra ubijali stotine ljudi, masovno ih streljali.

Teško je utvdili koliko je građana Kraljeva, i okolnih sela, stradalo tokom krvavog oktobra. Svi raspoloživi podaci govore da su fašisti poubijali blizu šest hiljada ljudi.

Šest hiljada! – čitav jedan grad ljudi nestao je za samo sedam dana...

Narod je preskupo plaćao slobodu.

Mnoge porodice su gotovo zatrvene: poubijani su svi muškarci. Često po trojica ili više braće. Ili otac i sinovi.

Trojica braće Ktića: Jovan i Božidar, krojački radnici i Stojan – Cane, učenik.

Tri sina sveštenika Save Petrovića: Mićun, student, Radosav, bogoslov i Velibor - učenik.

Ljubomir Dimitrijević – Cvetić i dva mu sina: Milorad, trgovački pomoćnik i Radosav, učenik.

Jovan Ilić, opančar i Pantelija Vučetić abadžija – oobadvojica delegati partijske organizacije na Vukovarskom kongresu 1920. godine.

I stotine i hiljade drugih.

I na gubilištu, u tim tužnim danima, Kraljevo je imalo svoje junake: i među muškarcima, i među ženama i među dečacima.

Milan dir, kapetan bivše vojske, Hrvat, ostao je da živi u Kraljevu za vreme okupacije. Dolazili su Pavelićevi emisari i nagovarali ga da dođe u Pavelićevu NDH. Čak je jedan emisar dolazio i posebnim avionom da ga dovede. Ponosni Dir je sve odbio, nije hteo da služi izdajnicia naroda. Rekao je da je građanin Kraljeva i da će sa ostalim građanima deliti sve nevolje. I streljan je zajedno s njima u kraljevačkom pokolju.

Lekar vlasta Nikodijević, saradnik NOP, uhapšen je i držan među taocima. Neumorno je lečio bolesne taoce. I dostojno je otišao na gubilište.

Ana Hadžić, učiteljica, uhapšena je kao antifašistkinja, supruga istaknutog antifašiste i borca Jovana – Vanje Hadžića. Nemci su saznali da je Anka kći austrougarskog oficira. Tražili su da se odrekne muža komuniste, da puste iz zatvora i nju i sina od 13 godina. Anka je to odbila i podelila tragediju sa streljanim građanima Kraljeva...

Tog teškog i surovog oktobra Kraljevo je umiralo uspravno. Umiralo i borilo se – za SLOBODU.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 9:06 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

»HEJ SLOVENI«
U ŠUMARICAMA PRED BAJONETIMA



Samo u jednom danu Nemci su izvršili pokolj gotovo celog muškog stanovništva u Kragujevcu.

Bilo je to 21. oktobru 1941 godine. Nemački okupatori, ubice i zločinci kakav svet dotad nije poznavao, tog jednog jedinog dana poubijalisu oko 7.000 Kragujevčna: dečaka, mladića, zrelih ljudi, staraca.

Zločinci su poubijali Kragujevčane – zato što su voleli slobodu, Srbiju, Jugoslaviju.

Tog ustaničkog leta i te jeseni Srbija je gorela plamenom borbe za oslobođenje od okupatorskog jarma, za bolji život, za lepše sutra. Svaki grad, svaka planina imali su svoj oružani odred, svoj bataljon, četu, desetinu, udarnu grupu. Srpski narod, cela Jugoslavija, imala su svoje borce. Kragujevac je imao svoj partizanski odred koji je vodio oružane borbe protiv okupatora u okolini grada, nanosimo mu udarce. Radnička klasa Kragujevca bila je jedinstvena u borbi za bolje sutra, za slobodu, još mnogo ranije, pre okupacije Jugoslavije. U martovskim danima 1941. godine, kad je vladajuća buržoazija bila već izvršila izdaju zemlje Hitleru i njegovim ubicama, postignuto je potpuno jedinstveno radničkih masa i celokupnog stanovništva. I mnogo puta ranije i tada Kragujevac je pružio otpor i nije se predavao. U danima ustanka predao se borbi.

Nemački okupatori su u plamenu narodnog ustanka trpeli gubitke. A dotad, do napada na Sovjetski Savez i do ustanka u Jugoslaviji, bili su naviknuti da »šetaju po Evropi« i da porobljuju narod za narodom, jednu zemlju za drugom. Sad su ih tukli i narodni borci u Jugoslaviji, u Srbiji, u Šumadiji. Ubice su tražile, kako su to nazivale, odmazdu. Smislile su pakleni plan: za jednog ubijenog nemačkog vojnika – ubijali su stotinu, a za ranjenog – pedeset Srba! Jedan nemački general – ubica, Franc Beme, svojom naredbom je pozivao svoje vojnike na ubistva:

»Vaš je zadatak da prokrstarite ovom zemljom...«

Najviši okupatorski funkcioner u Srbiji u to vreme dr Harold Turner uputio je tom generalu Francu Bemeu svoj »predlog« za obračun sa partizanima u Srbiji:

»Pošto je ugled oružane sile pretrpeo štete usled neuspeha kod Krupnja i Loznice, i tu skoro kod Užica – a je već iz razloga prestiža potrebno da se sa krajnom bezobzirnošću postupi bar na jednom određenom mestu, kako bi se ovim primerom zastrašili ostali delovi Srbije...«

Za pokolj građana Kragujevca nemački okupatori su »izmislili« povod: 10 mrtvih i 26 ranjenih fašističkih vojnika u borbama protiv partizana Kragujevačkog i Čačanskog odreda u selima Ljuljaci i Dumača, na drumu Kragujevac – Gornji Milanovac. U stvari, tamo su fašisti pretrpeli poraz, ali su odluku za pokolj doneli ranije.Pre toga nemačka komanda je, preko predstojništva gradske policije, naredila da svi učenici moraju moraju dolaziti u škole. Zlikovci su hteli da imaju i omladinu Kragujevca na okupu, da i na njoj iskale svoj bes. Jer ta omladina je odlazila u partizanske odrede, ona je izvodila diverzije.

Nemci su svoj pakleni plan pripremali sa svojim slugama – tzv. »spasiocem Srbije« Milanom Nedićem, izdajnikom srpskog naroda i bivšim generalom, sa Ljotićem i drugima. U Kragujevac je 13. oktobra došao Boško Pavlović, inspektor unutrašnjih poslova, sa neograničenim ovlašćenjima za sređivanje prilika u Kragujevcu. Na jednom sastanku fašističkih nemačkih komandanata, predsednika opštine Simovića, Nedićevog izaslanika Pavlovića i više »uglednih građana« (čitaj: izdajnika srpskog naroda) odlučeno je da se napravi spisak lica koja će biti izuzeta od hapšenja.

Krvava kragujevačka hronika počela je naređenjem generala Bemae o sprovođenju »mera odmazde« tj. streljanja talaca. Takvo naređenje dobio je i 1. bataljon 724. puka u Kragujevcu, pod komandom majora Keniga, kao i 3. bataljon 749. puka, pod komandom majora Fidela.

Krvnik grada Kragujevca, ubica njegov, njegove mladosti, bio je major Kenig. Prvi njegv izveštaj kazuje da je 18. oktobra »uveče uhapšeno, po spisku, 66 komunista i Jevreja i predato u sabirni logor«.

Prvi »čin« ove ljudske drame izvršen je 19. oktobra u selima oko Kragujevca: Grošinci, Maršiću, Milatoviću i Mečkovcu. Toga dana delovi dva nemačka bataljona blokirala su ova četiri sela, pohapsila sve muško stanovništvo od 16 do 60 godina. Hvatali su ljude zatečene u kućama, na njivama. Bez ikakvog objašenjenja, Nemci su po ovim selima streljali 427 lica, »među kojima je bio i jedan pop u čijem se crkvenom tornju našla municija«, kako je zapisano u jednom nemačkom izveštaju.

Tog istog dana, 19. oktobra, kad su stradala sela oko grada, nemački fašistički vojnici su blokirali ceo Kragujevac.

Sutradan, 20. oktobra, fašisti su počeli hapšenja svih muškaraca od 16 do 60 godina: sa ulica, iz stanova, iz nadleštva i ustanova, iz škola, fabrika. To je bila jeziva slika: pravi pravcati, lov na ljude. Fašisti naoružani do zuba, uz pomoć Ljotićevih »dobrovoljaca« hvatali su, pod pretnjom trenutnog ubistva, mirne ljude, nenoružane – kao zečeve. I gonili ih u smrt. Dnevnik policijskog činovnika Danila Mihalovića, iako pisan rukom policajca koji je služio okupatoru, pokazuje kako je to stravična slika bila:

»... Zatim se obruč sve više stezao, a nemački vojnici kuili su sve odreda muškarce... Ljudi su uzimani sa ulica, iz kuća, radnji, kafana, iz crkve i svih drugih ustanova. Iz suda su uzimali sudije, pisare i stranke, iz škole profesore, učitelje i đake... pa i same bolesnike u pojedinim kućama poštedeli. Ovako skupljen ogroman broj građana, koji je iznosio oko 8 – 9.000 ljudi, bio je pritvoren u topovskim šupama.«

Toga tragičnog 20. oktobra 1941. svi muškarci, građani Kragujevca, našli su se pred fašističkim bajonetima. Fašisti su gurali u kolone i sproveli u vojne barake. Tamo su im oduzeli sva dokumenta, sve stvari od vrednosti.

Stravičnu noć između 20. i 21. oktobra uhapšeni Kragujevčaniproveli su u tuzi, nemo, u strahu. Pod pretnjom trenutnog streljanja bilo im je naređeno – da ćute. Čekali su dan, ali nošta dobro nisu očekivali.

Sutradan, 21. oktobra, fašisti i njihove srpske sluge, izvršili su neviđen pokolj Kragujevčana. U tom jednom danu streljali su oko 7.000 Kragujevčana: radnika, studenata, đaka, činovnika, penzionera, među njima i manji broj seljaka koji su tog jutra rano, šre nego što je bila izvršena blokada celog grada, došli u Kragujevac, zatim 133 taoca dovedena iz G. Milanovca, seljaka, pohvatanih 17. oktobra, kao i muškaraca izbeglica iz Makedonije, Bosne, Vojvodine, Slovenije i Hrvatske.

U tom teškom danu Kragujevčani su pokazali da su veliki junaci: prkosili su smrti, gledajući u puščane i mitraljeske cevi – psovale fašiste i izdajnike. Na kutijama od cigareta, na đačkim knjižicama i drugom – poručivali su:

»Osvetite nas«.

»Čuvajte decu«.

»Javite drugovima...«.

»Mama, pošaljimi džemper...«

Pohapšene učenike streljali su zajedno sa njihovim profesorima. Zagrljeni učenici i njihovi profesori, gledajući u mitraljeske cev, zapevali su prkosno »Hej Sloveni«. Grupa ljotićevaca pokušala je da između uhapšenih učenika izvuče direktora Učiteljske škole Miloja Pavlovića. Hrabri profesor je to odbio rekavši da je njegovo mesto sa đacima i da on hoće da deli sudbinu svojih učenika. Međui streljanima, pored mnogih drugih komunista, bio je i sekretar Mesnog komiteta KPJ za Kragujevac Svetozar Toza Dragović i student medicine Nada Naumović (narodni heroji).

Sluge okupatora, ljotićevci, u ovom krvavom pokolju Kragujevčana bile su prave sluge kao i one – ubice kragujevačkih rodoljuva.

»Na dan 20. oktobra, zajedno sa nemačkim vojnicima, vršili su hapšenja i Ljotićevi dobrovoljci. Štaviše, oni su zalazili ponovo u kuće u kojima su nemački vojnici već bili i pronalazili ljude koji su se na bilo koji način spasli hapšenja. Čitavu nnoć između 20. i 21. oktobra dobrovoljci su nastavli sa hapšenjem. Na sam dan streljanja i u toku streljanja, oni su specijalnim aitobusom obilazil gradske ulice vršeći nakndna hapšenja. Ove uhapšene su bez zapisivanja imena predavali nemačkim vojnicima na samom stralištu da bi ih ovi streljali. Dobrovoljci su nastojali da pomoću naknadno uhapšenih građana zamenjivanjem spasu pojedince trgujući ljudskim životima, dajući po nekoliko ljudi, naročito Cigana i njihovu decu, za jednog uhapšenika koga su hteli da spasu, a koji je već bio u grupi za streljanje Ni svaki građani koje su uhapsili dobrovoljci, i koji su bili streljani, takođe nisu bili uvedeni u ovaj spisak. Iz iskaza preživelih saznaje se da su samo dobrovoljci dali kao svoj »prilog« za stradanje 1.200 ljudi«.

Iz tog pokolja, iz tog neviđenog pakla, samo mali broj hrabrih među hrabrima pobegao je isped cevi zvreri – okupatora.

Taj kragujevački pokolj bio je istovremeno i najveća tragedija koja je ovaj grad ikad dotad u istoriji zadesila. Ali u toj tragediji Kragujevac je pokazao i svoju neuništivost: umirao je prkosno, hrabro, pevajući u smrt gledajući, kličući Komunističkoj partiji, kličući slobodi i slobodnoj Srbiji i Jugoslaviji.

Na vrh Go down

avatar

Komentar on Tue Dec 22, 2009 9:07 am  Istorija Jugoslavije

67 DANA
UŽIČKE REPUBLIKE

TITO MEĐU BORCIMA




Zbog mnogobrojnih poslova drug Tito nije mogao često da napušta Vrhovni štab i Užice, ali je upak nalazio vremena i mogućnosti da ode među borce, naročito pred odlazak na položaj ili posle borbi.

U vreme velikih i čestih okršaja u okolini Užica, u dane kada su čatnici sa svih strana bili žestoko napadali partizansku metropolu – i tada je Vrhovni komandant dolazio među svoje vojnike.

Tih dana u Užicu je bila hitno prebačena i Zlatarska partizanska četa. Ona je s drugim jedinicama vodila borbe na Metaljki i Kranju, odakle su četnici najposle proterani i partizansko Užice je bilo odbranjeno. Posle tih okršaja Zlatarci su se vraćali na svoj teren oko Nove Varoši.

Za vreme kratkog predaha u Užicu, u kasarni ih je iznenada poseti drug Tito. Bila je već noć.Čim su borci čuli o je došao da ih obiđe, nestalo je umora. Svi su skočili na noge. A Tito je išao iz sobe u sobu i rukovao se sa svima redom.

-Vi ste, Zlatarci, suvo zlato – rekao im je vrhovni komandant. – Dobro ste se borili.

Zlatarci su u borbi na Metaljci zaplenili neobičan trofej – četničku sablju. Sada su je poklonili drugu Titu. Ispričali su im da je četnički oficir išao pred strojem, u raskopčanom šinjelu i s isukanom sabljom. Tito je zagledao sablju, pa se nasmejao.

-Evo tebi druže, Zvjerota, sablja. Zaslužio si da je nosiš – rekao je Tito pružajući sablju Zvjeroti, đezdesetčetvorogodišnjem seljaku iz Dramanovića kod Nove Varoši, koji jke sa sinom bio u Zlatarskoj četi.

Drug Tito je pitao borce kako se osećaju posle borbi, koliko i kakvog oružja imaju, da li su puškomitreljesci dobri strelci, imaju li dosta bombi, koriste li se lukavstvomu borbi. Nije on zaboravio ni druge stvari. Pitao je borce imaju li dovoljno hrane, kakva im je odeća, kako izdržavaju napore. Na kraju im je rekao da je čuo kako su se dobro borili i da je siguran da će oni tako nastaviti i ubuduće.

Tito se nije dugo zadržao. Rekao je da ima mnogo posla, da očekuje vesti sa bojišta i da zbog toga žuri. Iako je bila noć i Zlatarci umorni, u četi je nastalo neopisivo oduševljenje. Ponos što je vrhovni komandant došao među njih, odao im priznanje i rekao da su se dobro borili, bio je opravdan. Posle Titove posete pesmi nije bilo kraja. Umesto da spavaju, borci su se veselili.

Tako je bilo i prilikom Titovog dolaska u Požegu neposredno posle razbijanja četničkih jedinica u Pranjanima i obroncima Ravne gore. I tada je vrhovni komandant došao iznenada, i to u požešku kasarnu, u kojoj su se posle dugog marša odmarali 3. bataljon 1. šumadijskog odreda i Dragačevski bataljon Čačanskog odreda. Borci su ležali na krevetimka kada se na vratima pojavio komandant Dragačevskog bataljona Duško Đurđević i rekao:

-Došao je drug Tito! Svi u stroj!

Začas su se Šumadinci i Dragačevci skupili i postrojili. Pred strojem su začeas stajali drugovi Tito, Ivo Lola Ribar i Vlado Zečević s komandantima i komesarima jedinica. Titio je prvi počeo dagovori. Govorio je o izdaji Draže Mihailovića i o pobedama koje su partizani odneli nad četnicima ispred samog Užica, ovde u Požegi, u Pranjenima, u Čačku. Rekao je da smo tamo u blizini Pranjana, već bili opkolili glavninu Dražinih snaga. Mogli smo i Dražu likvidirati, al to nismo učinili iz političkih razloga. Jer treba sve pokušati da se spreči bratoubilački rat. A ovako ćemo imati manje spoljno – političkih neprilika, manje smetnji.

Tito je u rukama držao karabin, a na desnom kuku o pojasu visio mu je parebelum. Na glavi je imao crnu šubaru s petokrakom, na leđima kožni kaput. U jednom trenutku, obraćajući se Šumadincima, drug Tito je obema rukama uhvatio vrh puške koja se kundakom naslanjala na zemlju, pa je za čas stao. Pogled mu je bio upravljen ka zemlji. Onda je podigao dlavu i počeo da govori o Milanu Blagojeviću doskorašnjem komandantu 1. šumadijskog odreda. Zablistala je suza u njegovom ou. Iskreno, od srca, govorio je Tito o ovom velikom junaka i rekao da je to za nas jedan od najtežih gubitaka u Srbiji. Utoliko teži što do njega nije moralo doći. Ubili su ga Dražini ljudi baš ovde, u Požegi, i to mučki bez ikakvog ispitivanja. Skinuli su ga s voza kada se iz Užica vraćao u Šumadiju, da nastavi borbu. Tada je Tito rekao da će želja boraca 1. šumadijskog odreda da njihova jedinica nosi ime svog voljenog komandanta, koji je dao život za slobodu, biti ispunjena.

Drug Tito je o svemu svojim borcima govorio otvoreno. Nije krio da Nemci sve žešće i sve jačim snagama stežu slobodnu teritoriju u Srbiji. Rekao im je da je tih dana špijunima i petokolonašima pošlo za rukom da izvrše diverzije u užičkoj fabrici oružja. Kazao je da od toga ima mnogo štete i, ono što je najteže, ljudskih žrtava, ali da ćemo i taj gubitak preboleti da se svim snagama moramo boriti protiv petokolonaša i izdajnika. I to svi zajedno na svakom koraku.. Moramo biti budni.

Obraćajući se Dragačevcima,vrhovni komandant je rekao kako je i za njih čuo da su dobri i disciplinovani borci. Zna za njihove podvge još s kraljevačkog fronta i iz dana odbrane Užica. Kazao im je da čuvaju uspomenu na svoga komandanta Kapelana, koji je pao u borbama za oslobođenje Požege.

To je bilo naše treće viđenje s drugom Titom, upravo nas nekolicine koji smo bili na proslavi oktobarske revolucije u Užicu. Tamo smo ga videli na tribini na gradskom trgu prilikom svečanog mitinga i kasnije, uveče, u prvom redu u dvorani Sokolane na svečanoj akademiji. Još tada nam je izgledao da je on čovek koji najpažčjivije sluša govornike ili prati izvođenje programa. Tako je bilo i sada, pri ovom susretu u Požegi.

Docnije je uzeo reč Vlada Zečević. O njemu mo taa bili dosta čuli, ali smo ga prvi put videli. Bio nam je sipatičan u odevanju – nosio je na šubari krst, a ispod njega petokraku. On je govorio o slozi srpskog naroda i hvali partizane kao dobre i vešte ratnika, koji se se primerno odnosio prema narodu i cene njegove običaje i navike.

Na kraju je uzeo reč Ivo Lola Ribar. I njega smo jedanput ranije videli. Bilo je to opet u Užicu na proslavi Oktobra. Upravo, slušali smo njegove vatrene reči koje su burno pozdravljale hiljade Užičana. Sad smo ga bolje videli. I one je, kao i Tito i Vlada, nosio pušku i bio u kožnom kaputu. I ovde je, kao i onda u Užicu, govorio živo i vatreno, ukazujužći na zadatke koji nas očekuju i napore koje omladina čini u borbi za slobodu.

Iako se saznalo da se vode teške borbe na svim stranama naše slobodne teritorije, da neprijatelj napreduje, borci su bili radosni zbog ovog susreta sa svojim vrhovnim komandantom. Isto tako to popodne otišli su u Čačak i dalje na front, odakle je nadirao neprijatelj. U toj teškoj situaciji Tito ih je ohrabrio i dao im novu snagu, pojačao veru u uspeh.

Na vrh Go down

Komentar   Sponsored content

Na vrh Go down

Stranica 1/3 1, 2, 3  Next

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh


 
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu