OPERACIJA KUGELBLIC

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down

20090903

Komentar 

OPERACIJA KUGELBLIC




Operacija "Kugelblic" 1943


Operacija "Kugelblic" (okrugla munja) predstavlja najambiciozniju i po upotrebljenim snagama najkrupniju iz niza uporedo preduzetih operacija koje je sprovela nemačka Druga oklopna armija protiv jedinica NOVJ i slobodne teritorije u decembru 1943. godine. Ovaj niz prostorno i vremenski povezanih operacija poznat je u jugoslovenskoj istoriografiji kao Šesta neprijateljska ofanziva. Operacija je trajala od 4. do 16. decembra 1943. i zahvatila je široki prostor Raške oblasti i istočne Bosne.

Cilj operacije bilo je nanošenje udaraca, opkoljavanje i uništenje jedinica Drugog i Trećeg korpusa NOVJ koje su delovale na tom prostoru. Nemačke snage uspele su da zadaju udarce i nanesu značajne gubitke nekim jedinicama Druge proleterske i Pete krajiške divizije i uspele su da ovladaju gradovima i komunikacijama u ovoj oblasti, ali nisu uspele u osnovnoj nameri da ih razbiju i unište. Stoga je njihov uspeh bio kratkotrajan, a jedinice NOVJ su nakon dekoncentracije nemačkih snaga krajem decembra 1943. i u januaru 1944. ponovo ovladale većim delom ove teritorije.


Pregled stanja pred operaciju

Snage NOVJ iskoristile su vojničke posledice problema pred koje je nemačku komandu stavila kapitulacija Italije 8. septembra 1943. Ovaj događaj izazvao je takođe i talas borbenog entuzijazma u narodu, što je dovelo do masovnog priliva novih boraca u jedinice NOVJ. Krajem septembra i početkom oktobra jedinice Druge proleterske divizije razbile su lokalne snage četnika i muslimanske milicije u Sandžaku i severnoj Crnoj Gori, prinudivši italijanske jedinice da pređu na njihovu stranu. Tako je nastala prostrana slobodna teritorija koja je uključivala Foču, Pljevlja, Prijepolje, Novu Varoš, Berane, Bijelo Polje i Andrijevicu. U tom periodu jedinice novoosnovanog Trećeg korpusa NOVJ uspešno su okončale Prvu tuzlansku operaciju protiv snaga NDH i Nemaca. Operacija je okončana posedanjem Tuzle, Zvornika, Bijeljine, Bosanskog Šamca, Gradačca i većeg broja manjih mesta.

U istom periodu Mihailović je izvršio koncentraciju svojih snaga i otpočeo nastupanje iz Srbije u istočnu Bosnu. Snage JVuO su potisle nemačko-domobranske snage, zaposele Višegrad i nastavile nastupanje prema Rogatici. Na ovaj prodor Vrhovni štab NOVJ reagovao je angažovanjem Pete krajiške divizije iz centralne Bosne koja je potisla četnike, zaposela Višegrad i Priboj i nastavila pritisak prema Užicu. Na taj način stvorena je prostrana i povezana slobodna teritorija pod kontrolom NOVJ od reke Save do Prokletija. U toj oblasti popunjavane su jedinice i nastajale nove, nastali su organi vlasti i vršena je propaganda u narodu.

Za nemačke snage na Balkanu ova slobodna teritorija predstavljala je bitan problem zbog svoje veličine, pritiska koji su jedinice sa te teritorije vršile na saobraćaj u dolini Bosne, kao i zbog opasnosti da posluži kao osnovica za prodor u pravcu Jadrana i u pravcu vitalnih saobraćajnica u dolini Morave. Usled nedostatka raspoloživih snaga, tokom novembra 1943. godine Nemci su bili u stanju da preduzmu samo jednu ograničenu operaciju kojom su ovladali Zvornikom i Tuzlom (11. novembra), radi stvatranja povoljnije operacijske osnovice. Sabiranje snaga za obuhvatnu operaciju okončano je prvih dana decembra 1943. godine.


Plan operacije i upotrebljene snage

Komanda Jugoistoka stavila je V SS korpusu za ovu operaciju na raspolaganje, pored njegove dve divizije, još dve kompletne nemačke divizije, četiri samostalna puka i jednu bugarsku diviziju. Opšta zamisao operacije bila je: da delovi 369. legionarske divizije, 1. lovački rezervni i 92. motorizovani puk iz Sarajeva, delovi 187. rezervne pešadijske divizije i 901. motorizovanog nastavnog puka iz Tuzle i Zvornika i delovi bugarske 24. divizije, sa prostora Užice - Zlatibor - Kremna, brzo prodirući, zaposednu zaprečnu liniju Sarajevo - Han Pijesak - Vlasenica - Srebrenica - Drina i okruže jedinice 3. korpusa na prostoriji Sokolac - Vlasenica - Srebrenica.

Za to vreme, 1. brdska divizija i 2. puk "Brandenburg" sa prostora Sjenice i 7. SS divizija s linije Gacko - Nevesinje, nadirući širokim frontom s jugoistoka i juga, imale su zadatak da na svojim napadnim pravcima razbiju jedinice NOVJ i odbace ih severno od linije Višegrad - Pale, u kotao omeđen pomenutom zaprečnom linijom, i tu pristupe uništenju okruženih snaga - 2, 5, 17. i 27. divizije. Operacija je dobila kodno ime "Kugelblic", odnosno "kuglasta munja". Početak je predviđen za 4. decembar 1943. godine u 5:00 ujutro.


Tok operacije

Početkom novembra 1943. 1. brdska divizija koncentrisana je u oblasti Sjenice radi učešća u operaciji "Kugelblic". Tokom novembra u više navrata njene borbene grupe preduzimale su ispade i nasilna izviđanja prema slobodnoj teritoriji. Najznačajni od njih bio je udar 14/15. novembra niz dolinu Mileševke i prema Brodarevu. Nemačke jedinice su tokom tog napada naterale na povlačenje bataljone 3. sandžačke brigade nanevši im gubitke i zauzevši Brodarevo, ali su se pred protivnapadom povukle.

Ocenivši ozbiljnom opasnost od nemačke koncentracije i vrlo nepovoljnog odnosa snaga na liniji Sjenica - Prijepolje, Štab Druge proleterske divizije predložio je da svoje snage povuče na levu obalu Lima i da pripremi odbranu po dubini, ali je štab Korpusa odbacio ovaj predlog i naredio aktivna dejstva na desnoj obali Lima uprkos opasnosti od opkoljavanja. Tako su se početkom decembra na desnoj strani Lima u neposrednoj okolini Prijepolja nalazila dva bataljona Druge proleterske brigade. U samom gradu nalazila se Prva šumadijska brigada NOVJ koja je posle napornog marša stigla 26. novembra, i bila je smeštena u zgradi bolnice na desnoj obali Lima radi odmora.


Prijepoljska bitka

Dana 4. decembra pre zore grupe maskiranih nemačkih komandosa iz 2. puka "Brandenburg" su, uspevši da zaobiđu položaje NOVJ uz pomoć vodiča iz muslimanske milicije, ušli u Prijepolje, hladnim oružjem likvidirali stražu na mostu i zauzeli most na Limu. Tokom narednih sati Nemci su se u grupama prebacivali u grad, tako da su, kad je opšti napad u zoru počeo, oba bataljona Druge proleterske bila opkoljena i odvojena od prelaza preko Lima, a Prva šumadijska blokirana u zgradi bolnice.

Zahvaljujući dobrom obaveštajnom i izviđačkom radu i primeni partizanske taktike, Nemci su se već na početku napada našli u nadmoćnom položaju. Tokom celog dana jedinice NOVJ u Prijepolju bile su prikovane za položaj i tučene premoćnom koncentrisanom vatrom iz svih oruđa, da bi padom mraka krenule u proboj po grupama. Upornom odbranom ipak su uspele da zadrže nastupanje Nemaca, tako da su nemačke motorizovane kolone nastavile nastupanje prema Pljevljima sutradan, 5. decembra. Na ruševinama bolnice na levoj obali Lima u Prijepolju iz koje su se branila dva bataljona Prve šumadijske brigade. posle rata izgrađen je memorijalni centar sa spomenikom i tablama sa imenima 408 poginulih boraca. U toku samo jednog dana, 4. decembra, jedinice Druge proleterske divizije imale su 395 poginulih i 13 zarobljenih.


Učešće italijanskih jedinica na strani NOVJ

Pred početak operacije Štab Drugog udarnog korpusa vršio je reorganizaciju italijanske divizije "Venecija", kao i delova divizije "Taurinenze" koji su prešli na stranu NOVJ (ukupno oko 11.000 Italijana). Od manjih delova ovih divizija koji su izrazili spremnost da produže borbu protiv Nemaca, formirao je prvih dana decembra italijansku partizansku diviziju "Garibaldi".

Od oko dve trećine pripadnika ovih divizija koji su izjavljivali da ne mogu da se bore, napravilo je 11 radnih bataljona. Na tom zadatku upotrebio je i Drugu dalmatinsku brigadu, koju je prebacio iz doline Lima u širu okolinu Pljevalja i Čajniča. Ove jedinice predstavljale su tokom operacije dodatno opterećenje za snage NOVJ, budući da nisu imale borbenu vrednost, a zahtevale su angažovanje oko evakuacije i snabdevanja.
avatar
Istorija Jugoslavije
Admin

Anzahl der Beiträge : 417
Anmeldedatum : 2009-08-13

http://istorija-jugoslavije.online-talk.net

Na vrh Go down

Share this post on: Excite BookmarksDiggRedditDel.icio.usGoogleLiveSlashdotNetscapeTechnoratiStumbleUponNewsvineFurlYahooSmarking

OPERACIJA KUGELBLIC :: Komentari

avatar

Komentar on Thu Sep 03, 2009 12:22 pm  Istorija Jugoslavije

Nastavak operacije

Glavna kolona Prve brdske divizije nastavila je nastupanje i 5. decembra posle podne prodrla u Pljevlja, odbacivši slabije delove Druge proleterske i Druge dalmatinske brigade. Usled naglog prodora Nemaca, pozadinski organi nisu uspeli da u potpunosti evakuišu skladišta hrane i materijala iz Pljevalja, pa je jedan deo uništen, a deo je zaplenjen od strane Nemaca. Pomoćna kolona Prve brdske divizije nastupala je pravcem Sjenica - Brodarevo. Potiskujući Treću sandžačku brigadu toku 4. decembra ovladala je Brodarevom, odakle je nastavila nastupanje delom snaga prema Bijelom Polju, u koje je ušla 6. decembra, a delom prema putu Pljevlja - Đurđevića Tara.

Glavnina Druge proleterske divizije prebacila se na levu obalu reke Ćehotine, našavši se tako izvan zahvata operacije. Tu je vodila borbu sa levom kolonom Prve brdske divizije, a po pristizanju Četvrte i Šeste crnogorske brigade, uz njihovu pomoć ponovo ovladala Bijelim Poljem i do 10. decembra izbila pred Brodarevo.

Glavnina Prve brdske divizije u skladu sa operacijskim zadatkom orjentisala se prema Čajniču. Na tom pravcu nalazio se samo jedan bataljon Druge proleterske, pa je 3. bataljon 98. puka 1. brdske divizije 6. decembra ušao u Čajniče i produžio ka odseku Ustiprača - Goražde, gde je stupio u vezu sa 7. SS divizijom. Na taj način je Prva brdska divizija ugrozila pozadinu Pete krajiške divizije. Istog dana, 5. divizija odbila je sve napade 1. bataljona 99. puka 1. brdske divizije, koji je nastupao niz Lim ka Priboju. Time se očigledno ispoljila namera 1. brdske divizije ka krilnom obuhvatu 5. divizije.


Tok operacije na severnom operativnom prostoru

Vrhovni štab je na osnovu zaplenjene nemačke zapovesti otkrio nemačke namere, pa je naložio Petoj diviziji da izmanevriše nemački pritisak i zadrži se u zapadnoj Srbiji i Sandžaku. Divizija je, međutim, da bi izbegla obuhvat, bila prinuđena da se pod borbom povuče iz doline Lima i Uvca ka Višegradu, gde je 9. i noću 9/10. decembra prešla Drinu, porušila most i zadržala se na prostoriji Rogatica - Sjemeć - Sjeversko, postupivši na taj način u skladu sa nemačkim predviđanjima. Istovremeno je, po naređenju Vrhovnog štaba, na ovu prostoriju pristigla iz Srbije i Prva južnomoravska brigada, koja je ušla u sastav Peta divizije, a takođe joj se priključio i bataljon Druge proleterske. Ovde je Peta divizija stupila u vezu sa 27. divizijom, koja se nalazila na prostoriji Sokolovići - Dobrašina - Sjeversko.

Po pristizanju u okolinu Rogatice, Peta divizija stavljena je pod komandu Trećeg korpusa, koji je naredio njeno angažovanje na pravcu Srebrenica - Zvornik. Delovi 187. rezervne divizije i 901. motorizovani puk otpočeli su 3. decembra nastupanje u pravcu Kladnja i Birča u tri kolone:

- desna kolona drumom Tuzla - Živinice - Kladanj,
- srednja, glavna kolona (sa 25 tenkova u svom sastavu) pravcem Capardi - Šekovići - Vlasenica,
- leva kolona (ojačana sa 11 tenkova) drumom Zvornik - Nova Kasaba - Vlasenica.

Ove snage trebalo je da posednu severni deo zaprečne linije (od Vlasenice do Drine) i ne dozvole proboj jedinica 3. korpusa ka severu. Pošto su te pravce zatvarale nedovoljne snage (18. hrvatska brigada 17. divizije i 19. birčanska brigada 27. divizije), Nemci su, bez većeg otpora, brzo izbili u Kladanj i Šekoviće. Da bi ga zadržao, štab 3. korpusa naredio je 17. diviziji da se pomeri na sever, upućujući 15. majevičku brigadu ka Kladnju, a 6. proletersku brigadu preko Vlasenice ka Šekovićima. Njene dotadašnje položaje trebalo je da preuzme 27. divizija, zbog čega je 16. muslimanska brigada 17. divizije zadržana na Romaniji do pristizanja 17. majevičke brigade 27. divizije, a zatim je i ona krenula ka Vlasenici.

Pošto je 5. decembra neuspešno napala nemačke snage u Kladnju, 15. brigada se sa 18. i 16. brigadom, koja je ubrzo pristigla, zadržala u okolini Kladnja. Do žestokih borbi došlo je u okolini Betnja, na pravcu Šekovići - Vlasenica. U boju na Betnju, elastičnom odbranom i energičnim dobro organizovanim protivnapadima, 6. proleterska brigada i delovi 15. brigade uspeli su da do 9. decembra zadrže srednju napadnu kolonu. U ovim borbama ove dve brigade su, uz vlastite gubitke od 89 boraca, izbacile iz stroja 297 Nemaca. U međuvremenu je leva kolona odbacila 1. bataljon 19. birčanske brigade i sa pravca Nove Kasabe izbila u Vlasenicu, a zatim pošla u susret srednjoj koloni, prihvatila je u dolini Drinjače i time joj omogućila prodor ka Vlasenici.


Tok operacije na zapadnom i južnom operativnom prostoru

Narednih dana je 17. divizija oslobodila Kladanj i Živinice i izbila u dolinu Spreče. Tako se našla izvan neprijateljske zaprečne linije i izbegla okruženje. Za to vreme su jedinice 27. divizije izvršile marš preko Jahorine u cilju smene 17. divizije na Romaniji. Delovi 369. legionarske divizije, ojačani 1. rezervnim lovačkim i 92. motorizovanim pukom, nastupili su 6. decembra iz rejona Sarajeva u dve kolone:

- desna drumom Sarajevo - Sokolac,
- leva pravcem Visovica - Kostreša - Sokolac.

Zadatak je ovih snaga bio da brzim prodorom, obuhvatajući 27. diviziju, posednu severozapadni deo zaprečne linije (Sarajevo - Vlasenica). Sedamnaesta brigada i Romanijski odred, pošto nisu bili u stanju da se suprotstave tako jakim snagama, povukli su se ka istoku, u rejon Sokolovića, gde je ubrzo pristigla i 2. krajiška brigada. U toku 9. decembra nemačke jedinice uspele su da izbiju na planom predviđenu zaprečnu liniju i da sa severozapada i severa zatvori obruč oko 27. divizije.

7. SS divizija krenula je u nastupanje iz Uloga i Kalinovika u pravcu odseka Rogatica - Sokolac. Prva brdska divizija, čiji je 99. puk nastupao pravcem Priboj - Višegrad, a 98. puk pravcem Pljevlja - Goražde - Rogatica, izbila je 13. decembra na liniju severno od druma Višegrad - Rogatica. Ona je na desnom krilu održavala vezu sa delovima bugarske 24. divizije, a na levom s jedinicama 7. SS divizije, koja je - ne nailazeći na otpor u nastupanju iz severne Hercegovine preko planinskih masiva Zelengore i Jahorine, izbila 13. decembra, na liniju severno od druma Rogatica - Sokolac. Izbijanjem obeju divizija severno od saobraćajnice Višegrad - Sokolac, obruč je zatvoren i s juga. Na taj način 5. i 27. divizija NOVJ našle su se u nemačkom obruču.


Proboj 5. i 27. divizije NOVJ iz okruženja

Na osnovu prikupljenih podataka o nastupanju 1. brdske i 7. SS divizije, Štab 3. korpusa odlučio je da disperzijom snaga onemogući neprijateljsku koncentraciju. 27. divizija usmerena je na proboj iz okruženja preko saobraćajnice Sokolac — Vlasenica i ofanzivno dejstvo ka rudnicima Varešu i Brezi; dok se 5. divizija, u smislu direktive Vrhovnog štaba, usmerila ka Srebrenici, odakle bi se, pri eventualnom jačem neprijateljskom pritisku, prebacila na desnu obalu Drine.

U duhu dobijenog zadatka, 27. divizija je u toku 13. decembra izvršila pripremu jedinica za proboj. Izviđanjem je ustanovljen živ saobraćaj na putu Sokolac — Han Pijesak, na koji se oslanjao severozapadni deo nemačke zaprečne linije. Noću 13/14. decembra 27. divizija je izvršila proboj preko komunikacije, na odseku Kraljeva gora — Han Kram, slomivši otpor delova 482. puka 187. divizije u okolini Kraljevog polja. Sledećih dana ona se orijentisala ka Varešu i Brezi. Neki njeni delovi (2. bataljon 17. majevičke i 4. bataljon 2. krajiške brigade) nisu uspeli da izvrše proboj, već su se pridružili 5. diviziji.

Peta krajiška divizija se našla u teškoj situaciji. Budući da su zakazale veze sa 27. divizijom i sa štabom Trećeg korpusa, morala se osloniti samo na vlastite obaveštajne podatke. Preko izviđačkih delova upućenih ka Srebrenici i Vlasenici ustanovljene su jače snage 187. rezervne divizije i 901. motorizovanog puka na severnim padinama Javora i dominirajućim visovima pored puta, dok je samim putem saobraćaj bio vrlo živ; u Srebrenici je primećena jača koncentracija nemačkih jedinica, a na zaprečna gustina na saobraćajnici Sokolac — Vlasenica je posle proboja 27. divizije povećana.

Bez podataka o nastupanju Prve brdske divizije i 7. SS divizije sa juga, Štab Pete divizije opredelio se u tom trenutku najgoru moguću varijantu. Noću između 14. i 15. decembra 5. divizija je u tri kolone krenula na jug, prema saobraćajnici Podromanija - Rogatica, pravo u susret nemačkim kolonama u nastupanju.15. decembra ujutro, nakon prelaska preko planine Devetak, u oblasti Sokolovići - Sjeversko došlo je do susreta sa nastupajućim kolonama Prve brdske divizije. Neko vreme kolone Nemaca i NOVJ kretale su se paralelno u suprotnim smerovima, uzajamno nesvesne prisustva protivnika. Tako je na kraju došlo do gotovo trenutnog rasplamsavanja susretne borbe kod skoro svih jedinica. Obe strane direktno su se iz marševskog razvile bočno u borbeni poredak.

Budući da se radilo o iskusnim jedinicama NOVJ, uspešno su prikovale nemačke jedinice na položaje, ne dozvolivši im napredovanje. Tokom celog dana vođena je iscrpljujuća borba po dubokom snegu, pri čemu su jedinice NOVJ usled znatno veće vatrene moći Nemaca trpele znatne gubitke.

Po padu mraka Prva krajiška brigada se prikupila i jurišem probila nemačke položaje, otvorivši ostalim jedinicama put za izvlačenje. Divizija se orijentisala preko puta Han Pijesak - Sokolac u severozapadnom pravcu, a zatim prema Kladnju. Prilikom proboja preko saobraćajnice pod vatrom došlo je do izvesnog meteža i mešanja borbenih delova sa komorama, što je dovelo do povećanja
gubitaka. Probojem Pete divizije iz okruženja okončana je operacija „Kugelblic“. Neposredno nakon nje usledila je operacija "Schneesturm", odnosno "snežna oluja", u velikoj meri sa istim učesnicima.


Rezultati operacije

Veoma prilagođavajući svoju taktiku partizanskom načinu borbe, nemačke snage uspele su da nanesu teške gubitke 2. i 5. diviziji. Tokom dve nedelje koliko je trajala operacija Nemci su uspeli da prokrstare prostorom između Tuzle, Sarajeva i Sjenice. Međutim, ovi uspesi imali su privremen značaj. Jedinice NOVJ stekle su ratno iskustvo i čvrstinu, tako da ih nije bilo moguće razbiti. Primenom manevra one su izbegavale odlučne udarce i zabacivale se u pozadinu protivničkog rasporeda, gde su napadale manje jedinice i postaje i obnavljale slobodnu teritoriju. Peta krajiška divizija je tako nakon dve uzastopne nemačke operacije već u prvoj polovini januara 1944. godine ponovo zauzela Foču, Čajniče, Goražde, Miljevinu i Kalinovik i uspostavila prostranu slobodnu teritoriju.


Kontroverze oko Prijepoljske bitke

Za težak poraz Druge proleterske divizije u Prijepolju jedan deo zasluga treba pripisati izvanrednoj organizaciji, prilagodljivosti i disciplini Nemaca, dok drugi deo uzroka čine slabosti i propusti u organizaciji, obaveštajnoj i izviđačkoj aktivnosti i komandovanju u jedinicama NOVJ. Nebudnost jedinica, loše obezbeđenje važnih objekta, slaba organizacija odbrane po dubini očigledni su propusti štabova od nivoa bataljona pa naviše.

Odlukom Vrhovnog štaba 2. januara 1944. godine zbog poraza u Prijepoljskoj bici smenjen je ceo štab Druge proleterske divizije na čelu sa komandantom Ljubodragom Đurićem, i postavljen novi na čelu sa komandantom Ljubom Vučkovićem. Osnovana je komisija koja je trebala da provede istragu i utvrdi odgovornost, a pukovnik Đurić stavljen je na raspolaganje Glavnom štabu za Srbiju.

Ljubodrag Đurić smatrao je da je krivica nepravedno pripisana njemu. U svojoj memoarskoj knjizi pod naslovom „Sećanja na ljude i događaje“ (Rad, Beograd 1989) Đurić je izneo svoju argumentaciju kojom deo krivice pripisuje štabu Drugog korpusa i komandantu Dapčeviću.

Na vrh Go down

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh


 
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu